U današnjem članku, pričat ćemo o izuzetnom susretu koji se dogodio na bostonkoj pijaci, a koji je promenio život jednog bogatog čoveka. U toj gužvi, dok su mirisi sveže kafe i pečenih kestena ispunjavali vazduh, a prodavci pozivali kupce, Adrian Kol, vlasnik velikog investicionog fonda, koračao je u svom skupocenom odelu.
- Oko njega su prolaznici šaptali, divili se njegovom impozantnom izgledu, dok je on uživao u tom osećaju moći. Međutim, upravo tu, na samom uglu pijace, sudbina je odlučila da ga suoči s nečim što nikada nije očekivao.
Na tom mestu sedela je starija žena, u iznošenom kaputu, sa kartonom u ruci na kojem je pisalo: „Gladan sam. Pomozite.“ Njene ruke su drhtale, a oči bile tužne. Adrian, koji je mrzeo prizore prosjaka, nije mogao da se suzdrži. Kad je žena slučajno dotakla njegovu nogavicu, on je nesvesno reagovao. S gnušanjem je gurnuo nogom njenu praznu čašu, a novčići su se rasuli po asfaltu. Prolaznici su zastali, zapanjeni njegovom reakcijom.
- Žena je podigla pogled, a kad je izgovorila „Adriane?“, Adrian je bio šokiran. Glas joj je bio poznat, previše poznat. Srce mu je preskočilo dok je pogledao u njene oči, koje su bile iste kao oči žene koju je smatrao izgubljenom – njegove majke. Srce mu je bilo u grču, jer je verovao da je ona nestala pre dvadeset godina, da ga je napustila i otišla, ali sada… sada je stajala pred njim.
Osećajući kako mu se svet srušava, Adrian je uzeo nekoliko koraka unazad, kao da je tražio prostor da dođe do daha. I dalje je bio u šoku. Njegov vozač je prišao, pitajući ga da li je sve u redu, ali Adrian nije mogao da odgovori. Kleknuo je i pogledao je u oči. „Ko ste vi?“ pitao je, već znajući odgovor, ali još uvek nije mogao da poveruje.
- Žena je spustila pogled, a iz njenih očiju je skliznula suza. „Ja sam tvoja majka, Adriane. I nikada te nisam prestala voleti.“ Te reči su mu slomile srce. Sva sećanja na detinjstvo, bol i patnju zbog toga što je verovao da ga je napustila, vratila su se u njegov um. „Rekli su mi da si otišla jer ti nisam bio važan!“ povikao je, a glas mu je bio ispunjen tugom. „Rastao sam misleći da sam ti teret.“
Majka je drhtavom rukom pružila ka njemu, pokušavajući da ga dodirne. „Nisam otišla zato što sam želela. Tvoj otac… naterao me je. Pretila mi je njegova porodica. Rekli su mi da nikada više ne smem da te vidim ako želim da ostanem živa. Pobegla sam, ali svakog dana sam dolazila ovde, u grad, nadajući se da ću te bar jednom ugledati.“ Nije bilo ničega što bi moglo da popravi te godine, ali je istina bila jasna.
- Adrian je osećao bes, ali ne prema njoj. Bes prema svima koji su mu lagali, koji su mu pričali laži i iskrivljavali istinu. Njegov otac, koji je bio uzrok njegovog bola, više nije bio živ, ali gorčina prema njemu sada je bila jača nego ikada. „Zašto mi nisi pisala? Zašto nisi pokušala da me vratiš?“ pitao je, pokušavajući da shvati sve što se desilo.
„Jesam,“ odgovorila je tiho. „Slala sam pisma, ali su ih vraćali neotvorena. Tvoj otac se pobrinuo da me potpuno izbriše iz tvog života. Nisam imala ništa – ni novac, ni dom. Završila sam na ulici, ali nikada nisam prestala da te tražim.“
- Osećajući kako ga obuzima bes prema svemu što je znao o svom detinjstvu, Adrian je odlučio da promeni sve. „Ustani,“ rekao je tiho, pomažući joj da se podigne sa zemlje. „Nećeš više sedeti na ovoj ulici.“ Žena je pokušala da se odupre, misleći da mu kvari život, ali Adrian nije mogao da je ostavi. „Ti si moj život. Ceo moj uspeh, sve što sam stvorio – sve to nije ništa ako tebe nemam.“
Dok su prolaznici posmatrali sa suzama u očima, on ju je podigao i odveo do svog automobila. Kiša je stala, a kroz oblake je probilo sunce, kao da je i priroda želela da obeleži ovaj trenutak.
Te večeri, u njegovoj kući, sedeo je sa njom za stolom. Ona je bila obučena u čistu odeću, sa toplim čajem u rukama, a oči su joj sada sijale mirom. „Bićeš ovde sa mnom,“ rekao je odlučno, „I ništa te više neće odvojiti od mene. Ništa.“ Majka je spustila ruku na njegovu, topla i stara. „Nisam mislila da ću te ikada više držati za ruku,“ šapnula je. Adrian je duboko udahnuo, kao da je po prvi put mogao da diše. U tom trenutku, konačno je osećao da je kod kuće.Ovaj susret nije samo promenio život Adrianu, već i pokazao snagu ljubavi koja je opstala, uprkos svim preprekama
