U današnjem članku pišemo o starinskim običajima koji su vladali u domovima naših baka, kada je svaki predmet imao svoje značenje i svoju ulogu u očuvanju porodičnog mira.
- Iako su mnoge od tih tradicija danas zaboravljene ili se doživljavaju kao sujeverje, one su zapravo bile duboko ukorenjene u verovanjima koja su našim precima pomagali da stvore atmosferu sigurnosti, harmonije i poštovanja prema prostoru u kojem su živeli. Neki od tih predmeta nisu se smeli izbacivati iz kuće, jer su verovali da bi time domaćinstvu doneli nesreću. Ovo je lista 10 stvari koje bake nikada nisu izbacivale iz svog doma, a koje su smatrane zaštitnicima porodične sreće.
Za Slovene, so nije bila samo začin, već je imala posebnu moć. Smatrali su da je ona štit od loših energija i da čuva mir u domu. Često se nosila u džepu, stavljala na prag, a prosuta so se nikada nije prelazila. Ako bi se to desilo, domaćinstvo bi trebalo da je pažljivo skuplja, bez ljutnje, i da je baci preko levog ramena. Verovalo se da taj čin pomaže da se oslobodimo negativnih misli i svađa. Ovaj običaj jasno pokazuje koliko su bake brinule o harmoniji i o tome da ništa loše ne uđe u dom. (Izvor: Kurir, 18.02.2026)
- Slično tome, igle i čiode su bile smatrane malim, ali vrlo moćnim zaštitnicima. Često su bile zakačene za dečju odeću, jer se verovalo da one štite od uroka i loših namera. Gubitak ovih malih predmeta bio je shvaćen kao gubitak kućne zaštite. Ponekad su bake sačuvavale iglu kao simbol zaštite, dajući je tek sa određenim rečima: “Uzmi, ali ti je nisam dala”. Verovanje u ovu simboliku odražava duboko poštovanje prema porodičnoj sigurnosti i duhovnoj vezi unutar kuće.
Među predmetima koji su bili neizostavni u svakom domu bile su i ikone i krstovi. Ovi predmeti nisu bili samo dekoracija za bake; oni su bili duhovni oslonac. Smatrali su ih svetim i verovali da donose zaštitu i nadu. Baciti ikonu ili krst smatralo se nepoštovanjem vere i tradicije. Ako bi ikona propala, bake su je odnosele u crkvu ili je spaljivale uz molitvu, sa zahvalnošću, kako bi je oslobodile negativne energije. Ova praksa pokazuje koliko su duhovnost i vera bile važni za očuvanje porodične tradicije i mirne atmosfere u domu. (Izvor: Mondo, 18.02.2026)
- U domovima naših baka, čak su i ogledala imala svoju specifičnu ulogu. Staro ogledalo često je stajalo u uglu kuće i smatralo se čuvarom emocija doma. Kada bi neko preminuo, ogledalo bi bilo prekriveno platnom, jer se verovalo da ono “pamti” osobe i njihove emocije. Razbijeno ogledalo bilo je ozbiljna stvar; krhotine su se pažljivo skupljale i iznosile ne gledajući u njih, kao da se time uklanja i moguća nesreća. Ovaj običaj, iako danas može zvučati kao preterano sujeverje, odražava duboko poštovanje prema sjećanjima i duhovnom nasleđu. (Izvor: Espreso, 18.02.2026)
U starim domovima nikada nisu nedostajale sobne biljke. Fikus, geranijum, i druge biljke nisu bile samo ukras, već su smatrane “zelenim amajlijama” koje su osvetljavale prostor i donosile sreću. Ako bi biljka uvenula, bakama nije bilo lako da je samo bace. Zahvaljivale su joj se, kao živom biću, koje je sa njima delilo prostor i vreme. Ove biljke su bile deo porodične dinamike, njihov simbol vitalnosti i harmonije u domu. Kroz ovaj običaj, bake su nam prenosile ideju o poštovanju živih bića, bilo da su to ljudi ili biljke.
Društvo naših baka negovalo je kult ljubavi prema prostoru i poštovanja predmeta, jer su verovale da ti predmeti čuvaju porodičnu tradiciju, mir, i sigurnost. Sve ove navike nisu bile samo obredi, već duboko ukorenjeni rituali koji su gradili emocionalnu povezanost sa prostorom. U stvari, domaći objekti su postali tihi saveznici u održavanju porodičnog blagostanja. Verovanja vezana za predmete i njihove uloge u domu danas možda zvuče kao deo prošlog vremena, ali u njima leži univerzalna poruka o poštovanju prema tradiciji, domu, i samim sebi.
