Izdaja, iako veoma bolna, nije nešto što nas pogađa često od stranaca. Ona dolazi najteže kada dođe od onih koje smo pustili blizu sebe, od onih kojima smo verovali, delili sa njima svoje misli, strahove i slabosti.
- Tu ne boli samo činjenica da je došlo do izdaje, već i osećaj iznenađenja, kao da se sve desilo bez upozorenja. Iako su znaci često postojali, lako je bilo ignorisati ih, tražeći opravdanje za njih u umoru, teškim životnim periodima, ili jednostavnim rečenicama poput: „On je stvarno dobra osoba, samo trenutno nije spreman za to.“
Zanimljivo je kako se ponekad čini da ljudi mogu biti divni, puni pažnje i ljubavi, dok su stvari u životu mirne. Tada su tu, šalju poruke podrške, interesuju se za naš život, pomažu u sitnicama. Međutim, čim nastupe teški trenuci, ti ljudi nestaju. Prvo se povuku, zatim postaju distancirani, a na kraju se ponašaju kao da se ništa značajno nije desilo. Zvuči poznato, zar ne?
- Postoji nekoliko jasnih znakova koji nam mogu pomoći da prepoznamo takve osobe na vreme, kako bismo znali šta da očekujemo i kako da se zaštitimo kad nam podrška najviše treba. Jedan od tih znakova je kada osoba menja svoju priču bez stida, potpuno ignorirajući sve što je prethodno rekla ili obećala. U početku se dogovorimo nešto, a već sutra osoba tvrdi da to nikada nije rekla.
Ako je podsetite, odgovor je: „Nikada to nisam rekao/la.“ Ovaj način života je poseban: uvek je najvažnije biti u pravu, čak i po cenu preoblikovanja stvarnosti. Kada dođe do problema, izgovori su uvek isti: „Pomogao bih, ali smo se dogovorili drugačije“, „Pogrešno si me razumeo“, ili „Sam si kriv što si računao na mene“. Ovaj ciklus stalnog omalovažavanja uzima veliki danak na poverenju i svakodnevno osigurava osećaj da se na tu osobu ne možete osloniti.
- Drugi znak koji može ukazivati na nepoželjnu osobu je kada vas već jednom razočara, a ta osoba se jednostavno ne kaje. Svi smo se barem jednom našli u situaciji kada je neko otišao kad smo ih najviše trebali, pa se kasnije vratio kao da nije ništa specijalno uradio. Što je najgore, nikada se nije izvinio niti pokušao da popravi situaciju. Ako je neko već pokazao da vaša patnja nije dovoljna da izazove reakciju, verovatno će to ponoviti. Razlika će biti samo u okolnostima, dok će ishod ostati isti. Ako osoba ne smatra da je potrebno da se izvine, onda verovatno neće ni sledeći put.
- Takvi ljudi obično puno obećavaju, ali kada dođe trenutak za konkretne akcije, odmah postaju „zauzeti“ ili „umorni“. Sve su to samo izgovori, jer kad je sve lako i bez obaveza, oni su tu. Međutim, kada zaista dođe do podrške koja zahteva konkretne korake, oni nestaju. Umesto konkretne pomoći, dobijate samo prazne reči: „Izdrži“ ili „Biće to u redu“. Ova vrsta osobe smatra da je pružanje podrške samo formalnost i neće se truditi da zapravo bude tu kada je to stvarno potrebno.
Ove osobe često prepoznajemo i po tome što su više „potrošači“ nego učesnici u odnosima. Naviknuli su da uzimaju pažnju, razumevanje i vreme drugih, dok u trenucima kada vam nešto zatreba, izmiču. Postepeno počinjete da se osećate kao da ste samo resurs za njihove potrebe, bez uzvraćanja. Za njih, odnos je samo usluga, bez prave dvosmerne razmene energije.
- Kada nešto postane teško, te osobe počinju da gledaju na sve kroz prizmu koristi: „Šta dobijam od ovog?“ „Koliko me to košta?“ Razgovori i odnosi postaju kalkulacija, a ne stvarna briga. Onog trenutka kada postanete „problem“, oni se povlače.
I poslednji znak: kada izražavate svoja osećanja ili bol, osoba koja bi trebala biti tu za vas, umesto da vas podrži, počinje da se zamara. Umesto da vas sasluša, oni vam „daju savete“ o tome šta bi trebalo da uradite. U takvim trenucima, više vam je potrebna podrška nego bilo kakve životne lekcije.
Iako ovi znakovi mogu biti teški za prepoznavanje, oni jasno pokazuju razliku između onih koji su stvarno tu za nas i onih koji su tu samo dok sve ide glatko. Ako se ovakvi obrasci ponavljaju, vreme je da prepoznate ko vam zaista pruža sigurnost, a ko samo koristi vašu energiju i prisustvo. U krajnjoj liniji, ovo je poziv za osnaživanje svojih granica i zaštitu svojih osećanja od onih koji nas neće podržati kad nam je najpotrebnije.
