Višedecenijska karijera Lepe Brene ostavila je dubok trag na muzičku scenu bivše Jugoslavije, a jedan od najpoznatijih trenutaka u njenoj karijeri svakako je bio hit „Hajde da se volimo“.
- Ova pesma postala je pravi muzički fenomen, a Brena se kroz nju potpuno etablirala kao ikona narodne muzike. Njena energična izvedba, stajling sa kariranim „minjacom“ i šarm koji je zračio sa ekrana, učinili su da se ovaj hit zauvek upiše u muzičku istoriju. Iako je pesma „Hajde da se volimo“ nezamisliva bez Lepe Brene, nedavno je isplivala informacija koja dovodi u pitanje njeno prvo izvođenje. Naime, postoje navodi da je pesmu prvo izvodila druga pevačica, što je izazvalo iznenađenje među mnogim ljubiteljima muzike.
Kada se spomene pesma „Hajde da se volimo“, odmah se pomisli na Lepe Brenu, ali u stvari, njeno prvo izvođenje pripisuje se Nariman Mahmud, poznatijoj kao Nera. Nera je bila pevačica i bivša članica pop grupe „Aska“, koja je pesmu snimila pre nego što je postala popularna u izvođenju Brene.
Pesmu su napisali Marina Tucaković i Aleksandar Radulović Futa, a Nera ju je obradila u pop-rok aranžmanu na albumu „Katastrofa“, koji je izašao 1984. godine. Međutim, numera nije postigla velik uspeh dok nije bila obrađena i aranžirana od strane Kornelija Kovača, koji je uz značajne promene lansirao pesmu u sam vrh muzičkih top lista Jugoslavije. Nera je, uprkos svom talentu i prethodnoj popularnosti, morala da se povuče u senku jer je verzija Lepe Brene postala najpoznatija.
- Kroz svoju karijeru, Nera je imala i drugih značajnih pesama, kao što su „To sam ja“ i „Dobro došli“, koje su stekle određenu popularnost, ali nijedna od njih nije imala istu sudbinu kao pesma koju je pevala Brena. Zanimljivo je da je Nera snimila i pesmu „Zumbuli“, koja je takođe kasnije obradila Dragan Mirković. Draganina verzija iz 1994. godine, pod nazivom „Opojni su zumbuli“, stekla je veliki uspeh zahvaljujući modernizaciji zvuka i minimalnim izmenama u tekstu. Ovaj fenomen, u kojem su pesme koje nisu postigle uspeh u pop-rok muzici kasnije postale veliki hitovi u narodnoj muzici, nije neuobičajen za ovu vrstu muzičkog scenarija.
Važno je napomenuti da je Marina Tucaković, tekstopisač koji je radila na pesmama kao što su „Hajde da se volimo“ i „Zumbuli“, bila vrlo uspešna u pronalaženju načina kako da pesme koje nisu bile prihvaćene u originalnim verzijama, adaptira za druge muzičke pravce. Tako je ova pesma, kao i mnoge druge, prošla kroz proces „recikliranja“, što je omogućilo da dođe do velikih uspeha, ali u potpuno drugačijim muzičkim žanrovima.
S obzirom na sve ovo, mora se postaviti pitanje: koliko je zapravo Brena bila odgovorna za uspeh ove pesme? Iako je njena verzija bila ta koja je stekla planetarnu popularnost, možda bi se isto moglo reći i za verzuiju Nere da je aranžman bio drugačiji. Takođe, fenomen koji se javlja u industriji, kada pesme „menjaju identitet“, pokazuje da se muzička scena stalno menja i da su pesme često vezane za način na koji se interpretiraju i kako se prilagode novim trendovima.
- Iako su mnogi verovali da su pesme Lepe Brene uvek bile originalne i jedinstvene, činjenica da su mnoge od njih zapravo bile inspirisane ranijim radovima drugih izvođača, daje potpuno novu perspektivu na njen opus. U svakom slučaju, Brena je postala sinonim za pesmu „Hajde da se volimo“ i ostala je upamćena kao pevačica koja je dala pečat kultnim numerama koje su zauvek obeležile muzičku scenu bivše Jugoslavije.
Još jedan primer ovog fenomena u muzici može se videti kroz slučaj pesme „Zumbuli“, koju je Nera prvi otpevala, a koju je kasnije Dragan Mirković pretvorila u svoju pesmu. Ovaj proces preoblikovanja i prilagođavanja pesama novim muzičkim pravcima još je jedan pokazatelj kako su pop-rok i narodni žanrovi u bivšoj Jugoslaviji u stalnoj interakciji, često razmenjujući ideje i aranžmane.
Pored toga, mnogi ljubitelji muzike sada s pažnjom gledaju na pesme koje su ranije smatrane autentičnim. Ove informacije o autorstvu pesama, koje su dugo bile skrivene, pomeraju granice razumevanja popularne muzike, jer se u jednom trenutku može shvatiti da je pesma koju smo svi pevali u stvari bila rezultat zajedničkog muzičkog stvaralaštva. Takav je slučaj i sa pesmama koje su postale simboli određenih muzičkih pravaca, a koje su kroz vreme doživele različite obrade i interpretacije.
