Olivera Marković, legendarna beogradska glumica, koja je bila simbol ne samo srpske, već i jugoslovenske kulturne scene, često je bila predmet interesovanja i komentara.
- Njena životna priča, ispunjena ljubavnim vezama, tragičnim gubicima, ali i velikim profesionalnim uspehom, i dalje se prepričava među obožavaocima i kolegama. Bez obzira na to što je pokušavala da održi privatnost svog života, nemoguće je bilo da ostane potpuno neprimećena u svetlu reflektora.
Olivera Marković imala je dve velike ljubavi u svom životu, a o tim ljubavnim pričama se i danas priča. Prva, i najvažnija, ljubav bila je njen brak sa kolegom glumcem Radetom Markovićem. Zajedno su stvorili umetnički par koji je postao jedan od najpoznatijih i najvoljenijih u bivšoj Jugoslaviji.
Njihova ljubavna priča, koja je počela još u ratom zahvaćenom Beogradu, bila je ispunjena strastima, ali i nesrećama koje su ih obeležile. Kako je sama Olivera pričala, imala je utisak da je udana još od svog rođenja i da nije prošao ni jedan period njenog života u kojem nije bila u braku. Iako je uspela da sačuva delimičnu privatnost, njeni ljubavni izbori su, kako se čini, uvek bili u žiži javnosti.
- Nakon razvoda sa Radetom, Olivera je započela novu ljubavnu priču sa glumcem Dušanom Bulajićem. Dušan, koji je bio poznat po svom povučenom karakteru i nesklonosti prema medijima, uveo je Oliveru u mirniji, ali ne manje strastven život. Ova ljubav bila je drugačija od prethodne, ali je trajala više od tri decenije. Njihov brak bio je ispunjen ljubavlju, razumevanjem, ali i izazovima koje su nosili rad u teatru, umetnička putovanja i svakodnevni život. Njihova ljubav je bila ispod površine, bez potrebe za potvrdom u javnosti.
Olivera Marković nije želela da menja prezime nakon što se udala za Dušana, iz poštovanja prema svom sinu Goranu, koji je već bio na putu da postane jedan od najpoznatijih reditelja u bivšoj Jugoslaviji. Veoma brzo su shvatili da mediji i paparaci nisu njihovi prijatelji, pa su zajedno stvorili intiman, privatni život daleko od očiju javnosti. Dušan je bio daleko od slave i ambicija koje su obeležile Oliverin prethodni brak. Njihov odnos bio je harmonija koja je opstala uprkos različitim pogledima na karijeru i život.
- Za razliku od Oliverine strastvene, javne prirode, Dušan je bio miran i povučen, što im je omogućilo da uživaju u dugom i ispunjenom braku. Zajedno su obeležili vrhunce karijere u Narodnom pozorištu u Beogradu, ali nisu bili bračni partneri ni na sceni, što je dodatno činilo njihov odnos jedinstvenim. Oni su uživali u privatnosti, često bežeći od znatiželjnih pogleda i tračeva koji su obilježavali njihovu prošlost. Njihov brak je bio izuzetno harmoničan, uprkos tome što su imali različite poglede na svet i karijeru.
Nakon Dušanove smrti 1995. godine, Olivera je nastavila da živi sama, posvećujući se glumi do samog kraja života. Njen sin Goran, koji je nasledio umetnički talenat svojih roditelja, postao je jedan od najistaknutijih filmskih reditelja u bivšoj Jugoslaviji. Za Oliveru je rad na sceni bio život, a njena posvećenost pozorištu i filmu trajala je do samog kraja njenog života, koji je nastavio da inspiriše mnoge. Ona je, uprkos teškim gubicima, ostala do kraja verna umetnosti, koja je bila njeno najveće ljubavno područje.
Ova priča o Oliveri Marković nije samo priča o velikim ljubavima, već i o njenoj posvećenosti umetnosti i životu koji je ispunila sa strašću. Njene ljubavi i umetnički uspesi deo su istorije jugoslovenskog pozorišta i filma, a njen lik i danas živi u srcima obožavalaca.
