Slobodan Simikić je 2004. godine, u mesecu aprilu, boravio u Jerusalimu, jednoj od najvažnijih svetih destinacija na svetu, koja je duhovni centar za tri velike monoteističke religije: judaizam, hrišćanstvo i islam.
- Bio je to period u kojem su se proslavljali pravoslavni Vaskrs, katolički Uskrs i jevrejska Pasha, međutim, unatoč prazničnoj atmosferi, u Jerusalimu je vladala mirna, pomalo sumorna tišina. Iako su se uličnim prolaznicima povremeno pridruživali koptijski dečaci u pesmi, nije bilo veselja. Grad, pod teškim okovima vekovnih podela i mržnje, nije imao mnogo prostora za radost. I tako, bez obzira na religijske praznike, na svakom koraku su se mogle videti sumnje, strahovi i nesigurnost.
Simikić je, tokom svog boravka, pokušao da uspostavi kontakt sa lokalnim Jevrejima, nadajući se da će proširiti svoje razumevanje o ovom narodu, koji je veći deo istorije bio predmet brojnih predrasuda i nesreća.
- Ipak, njegovi pokušaji da započne razgovore sa domaćim Jevrejima nisu nailazili na mnogo uspeha. Trojica Jevreja, koji su stajali nekoliko koraka od njega, okrenuli su se i prešli na drugi jezik kad su ga primetili, ignorirajući njegovu želju za razgovorom. Ubrzo su mu se svi pokušaji činili uzaludni, ali sudbina mu je ipak donela neočekivano iskustvo.
Simikiću je, na jednom od svojih putovanja po Jerusalimu, slučajno prišao stariji muškarac. Njegovo ime bilo je Danilo, a njegova priča bila je duboko povezana sa istorijom Jevreja i sa životom u Izraelu. Danilo je rođen u Beogradu, ali je još 1976. godine, u potrazi za boljim životom, preselio u Izrael. Godine su prolazile, a Danilo je postao prava figura u israelskoj zajednici, ostajući duboko ukorenjen u verovanjima i tradicijama svog naroda. Tokom razgovora, Danilo je detaljno govorio o svom životu, kako o porodici i deci, tako i o suživotu sa svojim zajednicama, podelama među Jevrejima i istoriji Izraela.
- Njegova priča bila je duboko dirljiva, a najzanimljiviji deo razgovora bio je vezan za verovanja Jevreja i način na koji oni gledaju na svet. Jedno od ključnih pitanja koje mu je Simikić postavio odnosilo se na ideju o “Božijem odabranju” – verovanju da su Jevreji narod koji je od Boga izabran da vodi svet. Danilo je odgovorio na ovo pitanje s izuzetnim emocionalnim nabojem, naglašavajući da je to pitanje tabu, tema o kojoj se ne diskutuje, ni unutar samih zajednica. U tom trenutku, Simikić je shvatio dubinu i složenost jevrejske vere, koja je, iako otvorena za mnoge interpretacije, često ne dozvoljava prostor za raspravu o pitanjima koja se tiču božanske sudbine.
Nakon toga, Danilo je još nekoliko puta pomenuo kako ponekad žali što nije mogao da se vrati u Beograd, ali je svojim pričama otkrio mnogo više o sebi i o svojim verovanjima nego što je Simikić očekivao. Govorio je o postojanju tri velika toka unutar jevrejske zajednice: Aškenazi, Sefardi i Hasidi, i istakao da su Sefardi, prema njegovom mišljenju, najzaslužniji za očuvanje tradicija, običaja i jezika. Ove podele među Jevrejima, iako su se u prošlosti često smatrale razlogom za nesuglasice, Danilo je smatrao ključnim faktorima u očuvanju njihove kulture i istorije.
Iako se većina razgovora vrtela oko istorije i verovanja, Danilo je dotakao i vrlo specifične elemente jevrejske religije, poput tevilah – najvažnijeg obreda čišćenja u judaizmu, koji se obavlja u “mikvi”, posebnoj vodi koja je više od fizičkog čišćenja – ona je čin spiritualnog pročišćenja, koji ima duboku duhovnu simboliku. Taj obred je za Danila, kao i za mnoge Jevreje, bio najvažniji deo svakodnevnog života i vere, u kojoj voda ima snažnu simboliku u mnogim religijskim tradicijama. Ovaj deo razgovora bio je istovremeno fascinantan i duboko filozofski, jer je otvarao vrata razmišljanja o postojanju univerzalnih principa koji povezuju sve religije, od hrišćanstva, preko islama, pa sve do hinduizma.
- Jedan od trenutaka koji je ostavio poseban utisak na Simikića bio je Danilov odgovor na pitanje o Trećem hramu u Jerusalimu, o planovima za obnovu hrama na mestu koje je povezano sa istorijskim verovanjima Jevreja. Danilo je to pitanje, iako se odnosilo na apokaliptične predikcije, objasnio smireno, pokazujući Simikiću da je to pitanje više od vere – to je, zapravo, simbol budućnosti, nade i Boga koji vodi sve procese.
U razgovoru sa Danilom, Simikić je shvatio mnogo dublje značenje Jerusalima – grad koji je, uprkos svim svojim problemima i podelama, ostao mesto u kojem se sudbine i vere prepliću na jedinstven način. Srećom, ovaj susret nije bio samo upoznavanje s fascinantnom pričom o životu Jevreja, već i izazov za razmišljanje o univerzalnim pitanjima postojanja, podela i verovanja.
Za sve one koji žele da istraže još dublje o Jevrejima i njihovoj kulturi, kao i o religijskim i istorijskim aspektima, zanimljive izvore mogu pronaći u radovima i člancima na portalima poput Kurira, Mondo, i Espresa. Na tim platformama, čitaoci mogu saznati više o vezama između religije, kulture i identiteta, a takvi tekstovi obogaćuju naše razumevanje o svetu u kojem živimo.
