Iako je čitav Balkan upoznat sa Zdravkom Čolićem, njegov život i koreni kriju manje poznate priče koje vode duboko u Hercegovinu. Veliki muzički umetnik rođen je u Sarajevu, ali njegovo porodično nasleđe vezano je za selo Vlahoviće, nadomak Ljubinja, odakle potiču svi Čolići.
- Porodica, iako sada rasuta po različitim gradovima, čuva uspomene na dom koji je vekovima bio simbol njihove istorije. Zdravko je tokom života uglavnom govorio o Sarajevu, Zagrebu i Beogradu, ali retko je spominjao korene koji se protežu do hercegovačkih šuma Trebinja i Stoca, gde su njegovi preci živeli generacijama.
Kuća u Vlahovićima danas nosi pečat vremena. Stari krov je gotovo urušen, vrata i katanac su još originalni, dok je okolina obrasla korovom, a zidovi, iako oštećeni, i dalje prkose vetrovima i kišama. Na toj istoj parceli, u jednom od retko naseljenih sela, živi Milivoje Čolić, rođak koji je odlučio da ostane i čuva porodičnu baštinu.
On priča kako je nekada selo bilo mnogo živopisnije, sa školom, crkvom i stotinama duša, dok danas ostaju samo tragovi prošlih vremena. Kuća, koja je nekada služila kao dom za nekoliko generacija Čolića, i dalje odražava prisutnost istorije i tradicije: gornji sprat bio je namenjen porodici, dok je donji čuvao stoku, što je bio tipičan raspored kuća tog vremena.
- Milivoje evocira uspomene na priče koje je slušao od starijih. Zdravko je jednom pre desetak godina posetio Vlahoviće sa bratom, raspitujući se o svojim precima, i tada je prvi put osetio težinu porodične istorije. Čolići su, kako ističe Milivoje, pripadali poslednjim knezovima sela, upravljali su lokalnom zajednicom u vreme turske vladavine i bili deo složenih događaja koji su oblikovali region. Turci su odvodili delove imovine, a Čolići su morali bežati u Crnu Goru, što je značajno uticalo na sudbinu porodice. Ipak, kuća je opstala i postala simbol njihove izdržljivosti i snage koju Hercegovci, prema Milivojevim rečima, nose kroz vekove.
Ova priča otkriva mnogo više od pukih detalja o jednoj kući. Ona osvetljava i ličnost Zdravka Čolića kao nekoga ko je povezan sa dubokim istorijskim korenima i tradicijom, ali čiji život i karijera vode kroz urbane sredine i velike gradove. Svakim svojim nastupom i pesmom, Čolić ne nosi samo talenat, već i duh svoje porodice i Hercegovine, što ga čini simbolom kontinuiteta između prošlosti i sadašnjosti. Kuća u Vlahovićima, iako napuštena, i dalje šapuće priče o prošlim vremenima, očuvanim običajima i ponosu jednog naroda.
- Domaći mediji su nekoliko puta posetili ovo mesto. Prema izveštaju Kurira iz 2026. godine, Milivoje je otvoreno govorio o tome kako su se Čolići suočavali sa migracijama i kako su čuvali porodično nasleđe. Isto tako, portal Mondo je ranije istakao da Zdravko retko spominje Vlahoviće, ali da je njegova radoznalost prema porodičnim korenima vidljiva, te da je jednom došao u selo sa bratom kako bi se upoznao sa prošlošću. Ovi izvori potvrđuju kako lična i porodična istorija može biti nevidljiva javnosti, ali itekako prisutna u sećanjima i pričama onih koji čuvaju domovinu i tradiciju.
Priča o kući i Čolićima u Vlahovićima takođe osvetljava kulturni kontekst Hercegovine. Selo, nekada puno života, sada je svedok tišine i prirode koja polako preuzima ono što je nekada bilo ljudsko. Stariji meštani i Milivoje čuvaju priče o knezovima i turskim vremenima, što doprinosi osećaju kontinuiteta i kulturnog identiteta. Zdravkova retka poseta i interesovanje za korene ističu kako poznati pojedinci, iako često daleko od svojih početaka, nose sa sobom fragment prošlosti i neizbrisiv trag svojih predaka.
Iako vreme prolazi, kuća u Vlahovićima i dalje stoji kao simbol izdržljivosti i nasleđa. Njena napuštena fasada skriva bogatu istoriju, a Milivoje i ostali meštani nastavljaju da je čuvaju, istovremeno pričajući priče koje povezuju generacije. Za Zdravka Čolića, ta kuća je više od građevine – ona je most između prošlih generacija i njegovog modernog života, mesto gde istorija susreće sadašnjost, a pesma i sećanje se prepliću u jedinstvenu melodiju.
