Vukosava Dišlieski, penzionerka iz Beograda, prošla je kroz izuzetno tešku životnu lekciju koja ju je promenila i natjerala da preispita sve aspekte svog zdravlja.
- Sa svojih 67 godina, Vukosava je godinama radila kao učiteljica, posvećena porodici i unucima, i živela život kakav mnogi žele – miran i ispunjen. Međutim, u njenom životu nastupila je velika promena koja je započela pre dve godine, kada je doživela dva moždana udara u razmaku od samo 15 dana. To iskustvo promenilo je njen pogled na život, zdravlje i važnost slušanja vlastitog tela.
Prvi moždani udar dogodio se sasvim iznenada. Vukosava je uživala na vikendici u Beškoj, kada je bez ikakvog upozorenja pala na travu. Nije bilo oštre boli niti dramatičnih simptoma koji su često povezani s moždanim udarima, ali njena unuka je primetila da je Vukosava počela govoriti nepovezano, kao da reči nemaju smisla.
- Taj trenutak bio je ključan i njen muž je odmah reagovao, prevozeći je u bolnicu. Dijagnoza je bila jasna: moždani udar. Iako su posledice bile minimalne – blaga ukočenost leve ruke – Vukosava je pomislila da je imala sreće i da je najgore prošlo. Međutim, sudbina joj nije dozvolila da se opusti, jer je samo 15 dana kasnije došlo do drugog udara, koji će biti ozbiljno upozorenje za nju.
Blic otkriva da je ovaj drugi moždani udar bio snažan signal njenog tela. Ovog puta simptomi su se pojavili ranije: jaku glavobolju koju je pokušala da ublaži tabletama, da bi kasnije tokom doručka primetila da joj je leva ruka jednostavno “prestala da je sluša”. Tanjir koji je držala u ruci pao je na pod, a Vukosava je shvatila da se ponovo dešava nešto ozbiljno. Hitno je prevezena u bolnicu Sveti Sava, gde su lekari potvrdili da je imala još jedan moždani udar. Ovaj put, međutim, lekari su bili zabrinuti za njeno stanje, a sama Vukosava nije imala nikakve sumnje u to šta je uzrokovalo ove udare. Kroz razgovor s lekarima shvatila je da je njen visoki krvni pritisak bio glavni okidač za sve što je prošla. Decenijama je zanemarivala ovu bolest, navikla se na lekove i jednostavno nije verovala da bi joj se moglo dogoditi nešto ozbiljno.
- Uprkos teškom iskustvu, Vukosava nije izgubila snagu. Ostatak vremena u bolnici iskoristila je da čita, rešava ukrštene reči i ostane pozitivna. Kurir ističe da su lekari primetili da nije doživela teža neurološka oštećenja, što je bio znak da je njen organizam dobro reagovao. Održavanje pozitivnog stava, uprkos težini situacije, pomoglo je Vukosavi da se oporavi brže. Takođe, terapija je bila ključna, ali njen pozitivan mentalni sklop igrao je ključnu ulogu u njenom oporavku.
- Nakon izlaska iz bolnice, Vukosava je odlučila da preuzme potpunu odgovornost za svoje zdravlje. Sa savjetima svog kardiologa, odlučila je da napravi velike promene u svom životu. Smršala je 15 kilograma, počela je svakodnevno da šeta i menja ishranu. U njenom jelovniku više nije bilo pržene hrane, a hleb je počela da pravi sama, vodeći računa o svakom sastojku. Iako ove promene nisu bile lake, Vukosava je odlučila da napravi postepene i održive promene, bez ulaska u ekstremne dijete. Takođe je naučila kako da se nosi sa stresom, što joj je pomoglo da se oslobodi stresa i unutrašnje napetosti. Telegraf naglašava da je dugogodišnji rad sa decom pomogao Vukosavi da razvije strpljenje i unutrašnju ravnotežu, što je bilo od presudne važnosti za njen oporavak.
Danas Vukosava živi mnogo zdravije. Ne koristi više lekove za smirenje, a njen krvni pritisak je pod kontrolom. Redovno se kreće, što je postalo njen svakodnevni ritual, a ne obaveza. Učestvuje u šetnjama dužim od 10 kilometara, što je postao njen način života. Naučila je da sluša signale svog tela i da prepozna kada treba stati. Vukosavina poruka svima je jasna: ne ignorisati visoki krvni pritisak i ne potcenjivati simptome kao što su glavobolje, slabost ili promene u govoru. Telo šalje signale, ali je na nama da ih prepoznamo na vreme i reagujemo.
Njena priča nije samo svjedočanstvo o ozbiljnosti moždanog udara, već i dokaz da nikada nije kasno da se život promeni na bolje. Sa disciplinom, zdravijom ishranom, redovnim kretanjem i smanjenjem stresa, moguće je ne samo oporaviti se, već i sprečiti nove zdravstvene probleme. Na kraju, Vukosava danas živi mirnije, svestanije i zahvalnije, što je lekcija koju nosi iz svog teškog iskustva. Kako kaže, najveća pobeda je u tome što smo naučili da brinemo o sebi na vreme, jer zdravlje nema cenu
