Posle više od pet decenija na sceni, Neda Ukraden govori o porodici, karijeri, obrazovanju, ljubavi i teškim godinama kroz koje je prošla, ali i otkriva kako pamti susrete sa Josipom Brozom Titom i Muamerom Gadafijem.
Neda Ukraden već više od pola veka pripada krugu izvođača čije pesme slušaju različite generacije. Njena karijera nije se gradila samo na hitovima koji su opstali decenijama, već i na sposobnosti da se prilagođava novom vremenu, a da pritom ne odustane od sopstvenog izraza. I u 75. godini redovno nastupa, snima nove pesme i govori o poslu sa energijom koja ne ostavlja utisak da razmišlja o povlačenju.
U razgovoru za magazin „Stil“ otvorila je niz tema koje su obeležile njen privatni i profesionalni život. Govorila je o novoj pesmi „Počasti me živote“, porodici, odnosu prema starenju, obrazovanju, saradnji sa velikim autorima i pričama koje su se tokom godina stvarale oko pesme „Zora je“. Osvrnula se i na najteži period posle 1992. godine, kada je ostala bez doma, imovine i sigurnosti, a ubrzo izgubila i oca.
Iako je veliki deo njenog života decenijama pred publikom, pevačica tvrdi da iza reflektora živi znatno mirnije nego što bi mnogi pretpostavili. Važnije od scenskog sjaja postale su joj porodične obaveze, vreme sa ćerkom, zetom i unucima, kao i svakodnevne navike koje joj pomažu da sačuva ravnotežu.
Zdravlje, mir i vreme sa porodicom važniji su od materijalnih želja
Govoreći o pesmi „Počasti me živote“, Neda je objasnila da danas nema velike materijalne želje. Smatra da joj je život već pružio mnogo više nego što je nekada mogla da zamisli, od porodice i unuka do publike koja je prati duže od pet decenija. Kao ono što sada najviše priželjkuje izdvojila je zdravlje, mir i dovoljno vremena za bliske ljude.
„Život me je do sada počastio mnogo više nego što sam ikada mogla da zamislim. Dao mi je divnu ćerku, zeta, unuke, publiku koja traje više od pet decenija, snagu da ustanem posle svakog pada i da se radujem svakom novom početku. Danas nemam velike materijalne želje. Volela bih da me počasti zdravljem, mirom i vremenom koje ću provoditi sa porodicom i ljudima koje volim. Sve ostalo je bonus. A pesma “Počasti me živote” upravo govori o zahvalnosti i veri da život, uprkos svim iskušenjima, ume da vrati dobrim.“
— Neda Ukraden
Na pitanje kako uspeva da u 75. godini radi intenzivno i zadrži prepoznatljivu energiju, odgovorila je da godine posmatra kao broj, dok energiju vidi kao ličnu odluku. Navela je da nikada nije želela da živi od stare slave niti da se prepusti pasivnosti. Redovno vežba, vodi računa o ishrani i nastoji da podjednako neguje telo i unutrašnji život.
Za nju starenje ne počinje pojavom bora, već gubitkom radoznalosti, radosti, ljubavi i volje da se nešto novo očekuje. Kao primer je navela žene u osamdesetim godinama koje zrače mladošću, ali i mnogo mlađe osobe koje su izgubile interesovanje za život. Mladost, prema njenom viđenju, nije samo fizička kategorija, već pre svega stanje duha.
POZADINA DOGAĐAJA
Neda Ukraden nalazi se na muzičkoj sceni više od pet decenija. Tokom karijere izgradila je repertoar koji obuhvata brojne hitove, sarađivala sa poznatim autorima i nastupala pred publikom u različitim državama, dok je paralelno završila dva fakulteta.
Obrazovanje je, kako je ispričala, u njenoj porodici bilo nešto što se podrazumevalo. Studirala je zato što je želela da bude obrazovana žena sa širinom, bez obzira na profesiju kojom će se kasnije baviti. Muzika je rano postala njen glavni životni poziv, ali znanje stečeno tokom studija, prema njenim rečima, koristilo joj je u organizaciji posla, putovanjima, komunikaciji i razumevanju ljudi.
Tokom duge karijere sarađivala je sa brojnim autorima, muzičarima i producentima, pa nije želela da izdvoji samo jedno ime kao najvažnije. Ipak, kazala je da ju je kod velikih umetnika najviše fascinirala skromnost. Ljudi koje je doživljavala kao najveće nisu imali potrebu da drugima dokazuju sopstvenu veličinu, a upravo je to, kako kaže, jedna od lekcija koje je ponela kroz život.
Šta je rekla o Marini Tucaković, Titu i susretu sa Gadafijem
Poseban deo razgovora odnosio se na pesmu „Zora je“ i priču koja se godinama ponavlja u javnosti, prema kojoj je Marina Tucaković napisala samo jedan stih, a zatim na njemu zaradila više od 100.000 evra. Neda nije potvrdila takvu verziju događaja. Navela je da su se oko pesme tokom vremena stvarale različite legende, koje su postale zanimljivije od činjenica.
Prema njenim rečima, Marina Tucaković bila je izuzetan tekstopisac i dala je doprinos pesmi, ali tvrdnje o ogromnim honorarima svrstala je u domen urbanih mitova. Smatra da se najveća vrednost pesme ne meri novcem, već time što i dalje živi, peva se širom sveta i povezuje različite generacije slušalaca.
Neda nije potvrdila priču o navodnom astronomskom honoraru Marine Tucaković, već je naglasila da je trajanje pesme „Zora je“ važnije od legendi koje su se oko nje godinama stvarale.
Pevačica se prisetila i vremena kada je nastupala pred Josipom Brozom Titom. Opisala ga je kao period u kojem je sve bilo organizovano do najsitnijih detalja, uz strogo utvrđen protokol i veliko poštovanje prema događaju. Imala je priliku da upozna i Tita i Jovanku Broz, a taj susret zapamtila je po njihovom odnosu prema umetnicima.
„To je bilo jedno sasvim drugačije vreme. Sve je bilo organizovano do najsitnijeg detalja, uz veliki protokol i poštovanje. Imala sam priliku da upoznam i Tita i Jovanku. Ostavili su utisak ljudi koji su znali da se ophode prema umetnicima sa uvažavanjem. Za mladu pevačicu to je svakako bilo iskustvo koje se ne zaboravlja.“
— Neda Ukraden
Među neobičnim iskustvima izdvojila je i nastup pred Muamerom Gadafijem. Libiju tog vremena opisala je kao zemlju drugačijeg ritma i naglasila veliki respekt koji je, prema njenom sećanju, tadašnji državnik uživao. Najviše je zapamtila gostoprimstvo i način na koji je muzika prevazilazila političke i kulturne razlike.
Za nju je upravo sposobnost umetnosti da povezuje ljude najveća vrednost muzičkog poziva. Susreti sa državnicima ostali su deo profesionalnog iskustva, ali ih nije predstavljala kao političke događaje, već kao prilike u kojima je videla koliko muzika može da funkcioniše izvan jezika, granica i društvenih podela.
Posle gubitka doma izabrala je da ponovo gradi život
Jedan od najtežih delova njenog života počeo je posle 1992. godine. Tada je, kako je ispričala, ostala bez doma, imovine i osećaja sigurnosti, a ubrzo je izgubila i oca. Taj period opisala je kao najteži kroz koji je prošla, jer se više velikih gubitaka dogodilo u kratkom vremenu.
Pred njom je, kaže, bio izbor između ostanka u prošlosti i pokušaja da krene dalje. Odlučila je da nastavi da radi, putuje i nastupa. U godinama koje su usledile ponovo je gradila ono što je izgubila, oslanjajući se na sopstveno znanje i sposobnost da radi više nego ranije.
ŠIRA SLIKA
Njena priča o periodu posle 1992. godine zasniva se na iskustvu gubitka doma, imovine, sigurnosti i bliskog člana porodice. Neda taj deo života ne opisuje kao nešto što je potpuno prevazišla, već kao iskustvo iz kojeg je izvukla uverenje da znanje, dostojanstvo i sposobnost stvaranja ne mogu biti oduzeti.
Ono što joj je bilo oduzeto, prema njenim rečima, nikada nije u potpunosti vraćeno. Ipak, iz tog perioda ponela je saznanje da čovek može ponovo da stvara čak i kada izgubi materijalnu osnovu na kojoj je gradio život. Znanje, dostojanstvo i radnu sposobnost vidi kao vrednosti koje ne zavise od imovine.
Kada je govorila o ljubavi, navela je da je njena najveća ljubav ćerka. Partnerske odnose nije želela da pretvara u obračun sa prošlošću. Potvrdila je da je volela iskreno i da je, kao i mnogi ljudi, doživela razočaranja, ali ne želi da broji tuđe greške. Danas sopstveno zadovoljstvo i mir smatra većom pobedom od vraćanja na nekadašnje odnose.
Na pitanje o neobičnim ljubavnim pričama i Amerikancu koji je svojevremeno osvojio njeno srce, odgovorila je da život umetnika donosi mnogo putovanja, susreta i zanimljivih poznanstava. Ipak, detalje nije iznosila, uz obrazloženje da je privatnost oduvek čuvala i da je lepo kada određene uspomene ostanu samo lične.
Kod kuće je baka koja kuva, čita i uživa u dugoj jutarnjoj kafi
Govoreći o ćerki Jeleni, istakla je da je nikada nije usmeravala ka muzici niti ka javnom poslu. Jelena je odrastala uz majčinu karijeru i znala koliko javni život može doneti lepih, ali i teških situacija. Neda smatra da svako dete treba samostalno da pronađe svoj put, a posebno je ponosna na to što je njena ćerka izgradila sopstveni profesionalni identitet i porodicu.
Sa unucima, kako kaže, nije javna ličnost već baka. Njihovo vreme protiče u igri, razgovorima, kuvanju i putovanjima kada za to postoji prilika. Unuci poznaju njene pesme, ali radije slušaju muziku svoje generacije, što ona smatra sasvim prirodnim. Važnije joj je da odrastaju okruženi ljubavlju i sigurnošću.
Kada je reč o novcu, navela je da nikada nije bila rasipnik, ali ni osoba kojoj je novac jedino merilo sigurnosti. Voli da ulaže u nekretnine jer ih smatra stabilnom investicijom. Ipak, postoje oblasti na kojima ne štedi: zdravlje, obrazovanje, putovanja i kvalitetni scenski komadi koje koristi u poslu.
Iza scene, njen život je jednostavniji od slike koju javnost može imati o dugogodišnjoj zvezdi. Voli tišinu, knjige, dugu jutarnju kafu, samostalnu vožnju automobila i pripremanje hrane za porodicu. Najviše joj prija društvo ljudi koji je doživljavaju kao osobu, a ne samo kao poznato ime.
„Verovatno ne znaju koliko sam zapravo obična kada se ugase reflektori. Volim tišinu, knjige, dugu jutarnju kafu, da sama vozim automobil, da kuvam za porodicu i da budem okružena ljudima koji me vole zbog mene, a ne zbog imena koje nosim. Možda upravo u tome leži tajna mog trajanja, nikada nisam dozvolila da me estrada promeni kao čoveka.“
— Neda Ukraden
U njenom slučaju dugovečnost na sceni ne počiva samo na disciplini, nastupima i novim pesmama. Važan deo predstavlja odnos prema privatnom životu, koji je pokušavala da sačuva od potpunog izlaganja. Uprkos decenijama popularnosti, tvrdi da nije dozvolila da estradni status postane njena jedina lična odrednica.
Zbog toga o svojim godinama ne govori kao o prepreki, već kao o zbiru iskustava. Na scenu i dalje izlazi sa željom da radi, dok van nje vreme najradije provodi kao majka, baka i žena koja ceni mirne, svakodnevne trenutke. Posle karijere duže od pet decenija, upravo tu jednostavnost izdvaja kao jedan od razloga zbog kojih je ostala dosledna sebi.
