U javnosti regiona priča o nestanku mlade Kanađanke već godinama izaziva nelagodu i tišinu koja traje duže od jednog života.
- Kako piše „Blic“, slučaj Merilin Beržeron iz Montreala često se navodi kao jedan od onih koji su ostali bez odgovora, ali ne i bez emocija. Reč je o nestanku koji se ne pamti po dramatičnim tragovima ili spektakularnim obrtima, već po jezivoj praznini koja je ostala nakon jedne obične šetnje i rečenice izgovorene prijateljima – da je videla nešto „gore od ubistva“.
Merilin Beržeron imala je samo 24 godine kada je u februaru 2008. godine nestala bez ikakvog traga. Bila je povučena, tiha i introspektivna, ali bliska sa porodicom i prijateljima. Ništa u njenom dotadašnjem životu nije upućivalo na to da bi mogla jednostavno da ode i prekine svaki kontakt. Upravo zato, njen nestanak od prvog dana nije bio samo policijski slučaj, već duboko emotivna priča koja je pogodila i one koji je nikada nisu upoznali.
- Pre nego što je nestala, Merilin se poverila najbližima da je svedočila nečemu što ju je ozbiljno potreslo. Nije ulazila u detalje, ali je jasno pokazivala strah. Prema pisanju „Kurira“, prijatelji su kasnije ispričali da je bila vidno uznemirena, anksiozna i da je govorila kako više ne oseća sigurnost u gradu u kojem je živela. Taj osećaj nelagode pratio ju je i nakon kratkog putovanja van Montreala, odakle se vratila još nemirnija, kao da je opasnost nije napuštala.
U danima pred nestanak, Merilin je delovala kao osoba koja pokušava da pobegne od nečega nevidljivog. Nije ostavila oproštajne poruke, nije prodala stvari niti planirala novi život. Sve je izgledalo kao privremeni beg, kao potreba da se udalji makar na kratko. Tog 17. februara izašla je u šetnju tokom hladnog zimskog dana, ponela osnovne stvari i zatvorila vrata stana – vrata kroz koja se nikada više nije vratila.
- U početku, nestanak nije odmah proglašen alarmantnim. Nije bilo znakova borbe, ličnih predmeta razbacanih po stanu niti poruka koje bi ukazivale na očaj. Međutim, ubrzo se pojavio snimak sa bankomata koji je promenio tok priče. Kako navodi „Telegraf“, kamera je zabeležila Merilin dok podiže novac, ali ono što je šokiralo javnost bio je njen govor tela. Stalno se okretala, gledala iza sebe, kao da proverava da li je neko prati. Nije delovala dezorijentisano, ali je bila vidno napeta i oprezna, što je dodatno produbilo misteriju.
Taj snimak postao je simbol celog slučaja. Na njemu se vidi mlada žena koja izgleda kao da je na ivici nečega što ne može da objasni. Strah se mogao naslutiti u svakom pokretu, ali kamera nije mogla da zabeleži uzrok tog straha. Nakon tog trenutka, Merilin kao da je nestala sa lica zemlje. Nije bilo novih snimaka, poziva, poruka niti finansijskih aktivnosti. Sve se naglo prekinulo, kao da je vreme stalo.
- Teorije su ubrzo počele da se nižu. Jedni su verovali da je doživela ozbiljnu psihičku krizu i svesno odlučila da nestane, dok su drugi smatrali da je bila svedok krivičnog dela i da je zbog toga postala meta. „Novosti“ su u jednom od tekstova isticale da nijedna od teorija nikada nije potkrepljena dokazima. Nije pronađen nijedan trag koji bi ukazivao na nasilje, ali isto tako nije bilo ni pokazatelja da je želela da započne novi život pod drugim identitetom.
Porodica Merilin Beržeron od samog početka odbacivala je ideju da je njihova ćerka dobrovoljno otišla. Za njih, ona nije bila osoba koja bi prekinula sve veze bez objašnjenja. Svaka godišnjica njenog nestanka donosila je novu bol i ista pitanja. Kako piše „Blic“, roditelji su godinama apelovali na javnost, nadajući se da će se pojaviti makar jedna informacija koja bi rasvetlila sudbinu njihove ćerke.
- Vreme je prolazilo, ali odgovori nisu dolazili. Slučaj je povremeno izranjao u medijima, uvek praćen istim snimkom sa bankomata i istim nedoumicama. Ono što ga izdvaja od drugih nestanaka jeste upravo ta rečenica koju je Merilin izgovorila – da je videla nešto gore od ubistva. Ta rečenica ostala je da lebdi nad celom pričom, bez objašnjenja, bez konteksta, kao senka koja se ne može oterati.
Gotovo osamnaest godina kasnije, Merilin Beržeron i dalje se vodi kao nestala osoba. Njeno ime postalo je simbol pitanja na koja niko nema odgovor. Javnost se i dalje pita šta je moglo toliko da uplaši jednu mladu ženu da oseti potrebu da pobegne, i da li je taj beg bio njen izbor ili posledica nečega mnogo mračnijeg. „Kurir“ je u retrospektivi slučaja naveo da upravo odsustvo bilo kakvog raspleta čini ovu priču toliko uznemirujućom.
Na kraju, ostaje samo sećanje na mladu ženu koja je jednog zimskog dana izašla u šetnju i nestala. Bez oproštaja, bez tragova, bez odgovora. Kako podsećaju domaći mediji, ovakvi slučajevi ne prestaju da žive u kolektivnom pamćenju upravo zato što podsećaju koliko je granica između svakodnevice i nepoznatog tanka. Sudbina Merilin Beržeron ostaje otvoreno pitanje, tiha opomena i priča koja i dalje ledi krv u žilama onima koji se sa njom prvi put susretnu
