Nekršteni dani su period koji traje od 10. do 19. januara, a naziva se tako jer je prema religijskom verovanju Isus Hrist u tom vremenskom okviru bio nepokrešten.
- Ovaj period, koji se završava na praznik Bogojavljenja, specifičan je po brojnim običajima i verovanjima, među kojima je jedno od najvažnijih to da je u ovom vremenskom razdoblju zabranjeno postiti, osim na Krstovdan, koji je 18. januara. Pored toga, mnoge porodice se trude da u tih deset dana obezbede punoću stola i zajedničko okupljanje, jer se veruje da takav ambijent stvara zaštitu i sreću.
Jedno od ključnih verovanja vezanih za Nekrštene dane jeste to da tokom tih dana ljudi mogu nesvesno privući zle sile, bolesti i uroke, naročito ako ne poštuju specifične običaje. Sitost, smeh i zajedništvo se smatraju zaštitnim simbolima i najvećim štitovima protiv tih zlih sila. To je verovanje koje je kroz vekove prenošeno sa generacije na generaciju, a naročito se poštovalo u porodicama u kojima su deca rođena u ovom periodu. Smatralo se da takva deca mogu biti podložnija slabijem zdravlju i nemirnijem životu. Kao zaštitu, stariji ljudi su oblačili novorođenčadima specijalnu košulju koju su tkali pored ognjišta, verujući da vatra ima zaštitnu moć.
- Nekršteni dani su takođe vreme kada su noći smatrane izuzetno opasnim. Predanja kažu da su noću izlazile zle sile koje su lutale do prvih petlova. Kako bi se zaštitili, ljudi su sa sobom nosili beli luk, krstiće ili oštre metalne predmete, jer se verovalo da oni imaju moć da odvrate zlo. U istočnom delu Srbije, naročito u vlaškim selima, noću su kuće držane u polumraku. Prozori su bili zatvoreni, a svetlost prikrivena kako ne bi privukla neželjene sile. Zanimljivo je i to da voda koja je stajala tokom noći u posudama nije bila pogodna za pijenje, jer je postojalo verovanje da u tu vodu mogu ući zli duhovi, koji bi izazvali bolest ili nesreću.
Pored specifičnih verovanja vezanih za noći i decu, tokom Nekrštenih dana postoji i niz običaja koje su domaćinstva poštovala. Žene nisu smele da predu ili tkaju, a pranje veša je bilo zabranjeno. Osim toga, bilo je zabranjeno ostavljati belo rublje napolju, jer se smatralo da bi time moglo da privuče zle sile. Posebna pažnja bila je usmerena na decu jer su se smatrala najranjivijom grupom, pa su verovanja vezana za njihovu zaštitu bila naročito snažna.
- U mnogim srpskim krajevima, nekada je postojalo i verovanje da su prekršaji običaja tokom nekrštenih dana mogli dovesti do teških posledica, pa su se ljudi trudili da se pridržavaju starih tradicija kako bi obezbedili zdravlje i sreću u narednoj godini. Neka od najvažnijih verovanja su uključivala i to da se tokom tih dana ne predu stočarske poslove, ne donosi nova roba u kuću, niti se odlazi na dug put bez odgovarajuće zaštite.
Ovi običaji i verovanja ukazuju na duboko ukorenjenu povezanost između ljudi i prirodnih, ali i natprirodnih sila. Kroz istoriju, Nekršteni dani su bili period kada je narod posebno obraćao pažnju na svoje ponašanje i način života, verujući da će tako osigurati zaštitu i blagostanje.
- Verovanja vezana za Nekrštene dane i njihova zaštitna svojstva nisu samo tradicija, već i način života koji je pomogao da ljudi održavaju harmoniju sa prirodom i verovanjima svojih predaka. U mnogim krajevima, danas se i dalje poštuju neka od ovih pravila, iako je u savremenom društvu interesovanje za ovakve običaje znatno smanjeno. Međutim, oni ostaju važan deo srpske kulturne baštine, podsećajući nas na to koliko su duboko ukorenjena verovanja i običaji u svakodnevnom životu.
Zanimljivo je i to da se verovanja o Nekrštenim danima ne odnose samo na Srbe, već je slična tradicija prisutna i u drugim narodima Balkana. Tako, na primer, u Bugarskoj i Makedoniji postoji slična verovanja o opasnostima koje vrebaju tokom ovog perioda, ali se običaji razlikuju u detaljima i specifičnostima. Bez obzira na to, svi ovi običaji služe kao podsećanje na važnost zajedništva, obiteljske zaštite i poštovanja prirodnih zakona, koji su kroz istoriju oblikovali narodnu svest
