Razvod je jedan od najtežih trenutaka u životu svake osobe, ali često se smatra da žene više pate u tom procesu. Međutim, postoji mnogo stvari o kojima muškarci ćute nakon razvoda, a koje ih duboko pogađaju.
- Često se zanemaruju njihovi emocionalni problemi, jer se smatra da su oni manje izraženi, ali istina je da mnogi muškarci nose teške unutrašnje borbe nakon što se njihov brak raspadne. U nastavku se iznose četiri ključne stvari koje muškarci često skrivaju, a koje ih stvarno muče.
Jedan od najvećih gubitaka koji muškarci doživljavaju nakon razvoda je izgubljeno vreme sa decom. Kada su bili u braku, mnogi su očevi smatrali da je njihova uloga uglavnom u financijskoj podršci i da je majka ta koja se brine o svakodnevnim stvarima.
- No, nakon razvoda shvataju da su promašili bitne trenutke u životima svojih djece – prve korake, prve riječi, male nesreće koje ih vode ka odrastanju. Deca sada žive u drugom domu, a muškarci moraju zadovoljiti sudski raspored poseta. Takav gubitak vremena s djecom dovodi do toga da se očevi osećaju kao da nisu bili prisutni u najvažnijim trenucima njihovog odrastanja, a to je nešto s čim se teško nose.
Pored toga, mnogi muškarci žale zbog gubitka delića svakodnevne rutine koju su imali u braku. Iako nisu uvek bili svesni toga, fizičko prisustvo partnerke u kući im je pružalo osećaj stabilnosti i sigurnosti. Taj “miris doma”, čak i kad nije bilo ničega posebno, predstavljao je temelj njihove svakodnevnice. Bez partnerke koja sedi na kauču ili sprema obrok, muškarci shvataju koliko im je zapravo nedostajala ta prisutnost koja je činila da se osećaju ukorenjeno. Sada, nakon razvoda, njihov dom je prazan i to im donosi duboku tugu. Razvode se od više od partnera – razvode se od svog svakodnevnog života koji je imao dublje značenje nego što su to u početku shvatali.
- Treća stvar koja duboko pogađa muškarce nakon razvoda je emocionalna predaja – gubitak osobe koja je bila njihov jedini svedok u životu. Brak je često jedino mesto gde muškarci mogu biti ranjivi, gde mogu biti slabi i deliti svoja osećanja, uprkos tome što to obično ne rade. Nakon razvoda, oni gube osobu koja je znala sve o njihovoj prošlosti, svim nepravdama koje su pretrpeli, i svemu što su prošli zajedno. Žale što nisu više pričali o svojim osećanjima i emotivnim potrebama dok su još imali nekog ko bi ih razumeo. Sada, nakon što su se rastali, često se osećaju kao ostrvo, jer im nedostaje ta podrška. Iako su se možda trudili da izbegnu emotivne razgovore, sada shvataju da su zapravo propustili priliku da budu bolje osobe u vezi.
- Zanimljivo je da muškarci, kad se osvrnu na svoj brak, često ne žale zbog brojnih svađa koje su se dešavale. Ono što zaista žale je njihova ravnodušnost – što nisu više ulagali u vezu, što nisu pokazali više pažnje i što nisu postavili jasne granice. Ne žale što nisu napravili veliku kupovinu, već što nisu primećivali suptilne promene kod partnerke. Osećaju krivicu jer su često smatrali da je sve “dovoljno dobro” i da će to biti dovoljno da veza opstane. Sada, nakon razvoda, shvataju da su propustili mnogo trenutaka i da nisu shvatili važnost tih sitnih gestova koji su činili vezu živom. Žale što nisu bili prisutniji u svojoj vezi, što su često smatrali da je svakodnevni život nešto što se samo podrazumeva.
I na kraju, mnogi muškarci su nakon razvoda iznenađeni jer se njihova željena sloboda pretvorila u nešto sasvim drugačije od onoga što su zamišljali. Sloboda, koja je trebala doneti lakoću i radost, zapravo postaje praznina koja je teža nego što su zamislili. Želeli su da se oslobode obaveza i očekivanja, ali sada shvataju da su te “ograničenja” bila u stvari oblik brige i ljubavi. Bez tih “sitnica”, oni sada često sede sami, u tihom, ponavljajućem ritmu života koji nema mnogo smisla. Cena slobode koju su želeli je zapravo njihova sopstvena emocionalna praznina. Gubitak veze, pa čak i kada je ona bila problematična, sada se pokazuje kao gubitak mnogo dubljeg i važnijeg – njihove potrebe da budu deo nečega, da budu u vezi koja je imala smisla.
Muškarci nakon razvoda, dakle, često ćute o stvarima koje ih duboko povređuju. Nisu samo žrtve svojih brakova; oni prolaze kroz svoje emocionalne borbe i gubitke, ali to retko pokazuju. I dok mnogi misle da je za njih jednostavno, tišina koju održavaju je često znak unutrašnje borbe s kojom se bore. Nažalost, to ćutanje često znači da mnoge njihove unutrašnje dileme ostaju nepoznate
