U današnjem svetu prepunom stresa i umora, mnogi se suočavaju sa unutrašnjim osećajem nezadovoljstva, iako spoljašnji faktori deluju stabilno. Danas, čini se, gotovo svaki razgovor u prevozu, na poslu ili čak u klinikama počinje i završava žaljenjem.
- Ljudi stalno govore o problemima sa šefovima, partnerima, ili o životu koji im deluje loše, čak iako imaju stabilnu karijeru i zdravlje. Žaljenje je postalo gotovo svakodnevni ritual, bez želje za promenom. Ako neko ne deli svoja nezadovoljstva, često deluje sumnjivo – kao da sa njim nešto nije u redu.
Svi ti ljudi, okruženi svojim brigama i negativnostima, često deluju kao da nešto nije u redu, a opet se smeše. Ovaj paradoks je postao uobičajen, iako mnogi nisu ni svesni da im se zbog toga krade sreća. Naime, postavlja se pitanje: Zašto osećamo nezadovoljstvo, iako imamo osnovne životne vrednosti kao što su posao, krov nad glavom, zdravlje i voljeni ljudi?
- Jedan od ključnih odgovora može se naći u percepciji života, a ne nužno u njegovoj stvarnosti. Rimski filozof Marko Aurelije rekao je: „Život je ono što tvoje misli od njega naprave.“ Ove reči naglašavaju kako, uprkos svim okolnostima, naš pogled na svet može oblikovati naše unutrašnje stanje. Možete imati mnoge razloge za sreću, a ipak ne primetiti nijedan, ili obratno, uprkos objektivnim teškoćama, pronaći snagu za osmeh. Ovaj unutrašnji proces je ključ za pronalaženje radosti, bez obzira na spoljašnje uslove.
U današnjoj kulturi, čini se da su sreća i uspeh povezani sa veličinom stana, prestižem posla ili visinom plate. Međutim, pravo zadovoljstvo često leži u sitnicama: u jutarnjem suncu, mirisu sveže skuvane kafe, ili u nežnoj reči koju neko izgovori spontano. Da bismo primetili ove male radosti, potrebno je da usmerimo pažnju na unutrašnju tišinu i oslobodimo se mentalnih gužvi koje nas preplavljuju. Mnogi ljudi danas žive u svetu u kojem njihove misli neprestano skreću ka negativnim stvarima: žalbama, kritikama i frustracijama.
- Jedan od najvećih uzroka ovih frustracija je poređenje sa drugima. Teodor Ruzvelt je rekao: „Poređenje je kradljivac radosti.“ Stalno upoređivanje sa onima koji nam se čine boljima, uspešnijima ili srećnijima, stvara osećaj nesigurnosti i nezadovoljstva. Nažalost, žaljenje samo po sebi ne menja ništa. To je navika koja traje, ali ne donosi promene. Kroz to se samo održava stari ciklus negativnosti.
- Zato je važno razviti unutrašnju snagu, sličnu onoj koju opisuje japanska poslovica: „Ako u tvojoj duši ostane i jedna cvetna grana, ptica pevačica će uvek sedeti na njoj.“ Ova mudrost govori o tome kako čak i u teškim vremenima, kada život deluje haotično i bolno, potrebno je sačuvati bar malo vere, nade, ili unutrašnje snage. Vitalnost dolazi iznutra, iako je često potrebno mnogo truda da se pronađe.
Zahvalnost i optimizam su ključne osobine koje mogu promeniti naš pogled na svet. Zahvalnost nije prirodna; ona se mora vežbati. U početku, možda nećemo uvek primetiti male stvari koje nam donose sreću, ali ako redovno vežbamo zahvalnost, život će nam se postepeno promeniti. Onima koji veruju u svetlost, čak i u najmračnijim trenucima, sreća postaje stvar izbora. Takvi ljudi možda deluju čudno, možda ih drugi ismijavaju, ali oni su odabrali da žive punim plućima, a ne samo da prežive.
- U svetu gde je lako postati obeshrabren i uronjen u žalost, biti optimista je možda najradikalniji čin koji možete učiniti. Ernesto Če Gevara je rekao: „Budite realisti – zahtevajte nemoguće.“ Svi koji biraju da traže svetlost u mraku, iako im se smeju, zapravo pokazuju svoju unutrašnju snagu i veru u bolje sutra. Sreća, stoga, nije nešto što se nalazi u spoljnim stvarima – ona je u našoj sposobnosti da se zaustavimo, cenimo ono što imamo, i kažemo „hvala ti“ za sve što imamo.
Za kraj, usmerite pažnju na to što imate, umesto da trošite energiju na patnje drugih i na sve negativne aspekte sveta oko vas. Pažnja je valuta koja može oblikovati naš život. Ako je posvetimo onim stvarima koje nas ispunjavaju i inspirišu, život će početi da se menja na bolje. Započnite dan sa zahvalnošću, tražeći svetlost u malim stvarima koje donose radost. Možda ptica ne dođe odmah, ali njena pesma će doći kad je budete najmanje očekivali.
