Na jednom porodičnom odmoru, koji je organizovala moja jetrva Jelena, dogodila se scena koja će mi ostati urezana u pamćenju do kraja života.
- Naša porodica je otišla na odmor u kuću pored jezera, uz obećanje da će svi imati dovoljno prostora, dok je cena od 500 eura bila postavljena kao jedini uslov za rezervaciju. Bez puno razmišljanja, svi su pristali. Nažalost, zbog bolesti mog sina, nisam mogla da idem sa njima, ali je moja majka već bila tamo.
Nazvala sam je odmah sledećeg jutra, kako bih proverila kako se snašla. Zvuk njenog glasa bio je blag, ali oči su joj bile crvene, kao da je plakala. Pokušala sam da ne pokazujem zabrinutost, ali ono što sam potom videla bilo je teško za prihvatiti. Moja majka, žena koja nas je odgajala i kroz ceo život nosila teret obaveza, spavala je na tankoj kamperskoj prostirci, bez jastuka i bez ikakve privatnosti, u hodniku pored ormara sa metlama.
- U istoj kući, Jelena je uživala u luksuznoj spavaćoj sobi sa velikim bračnim krevetom, njena sestra je imala zasebnu sobu, a Jelena je šefovala dok je mirno uživala uz čašu vina. To je bio trenutak u kojem sam shvatila da je nešto pogrešno u dinamici naše porodice. Pozvala sam svog brata, koji je, nažalost, samo slegao ramenima i rekao da „to tako ispalo“. Njegov odgovor me povredio, ali nisam im dopustila da prešutimo nepravdu koja je zadesila moju majku.
- Krenula sam prema Jeleninim vratima sa torbom u rukama, u kojoj su bili svi predmeti koji su pripadali mojoj majci. Kucala sam mirno, i kada je Jelena otvorila vrata, njen izraz lica je odmah pokazao da je shvatila ozbiljnost situacije. Majčina prostirka, prekrivač i torba bili su moj odgovor na njen pokušaj ignorisanja nepravde. Jelena je pokušala da se opravda, govoreći da joj mama nije zamerala, ali to nije bilo dovoljno. Rekla sam joj jasno da je ovo kuća koju su svi platili zajednički i da svi zaslužuju osnovno poštovanje. Jelena je počela da se povlači, a situacija je postajala napeta.
Pomoću tih predmeta, majka je konačno bila premestena u sobu u kojoj je bila Jelena, i to je promenilo atmosferu. Celi događaj je izazvao duboko emotivno razmišljanje u svima nama, a najviše u mom bratu koji je počeo da menja svoj odnos prema majci. Nije bilo izvinjenja, ali činovi su govorili više nego reči. Shvatila sam da je, na kraju, poštovanje to što moraš da činiš, i da se istinske vrednosti ne smeju zanemariti.
