Božićni trenuci, u mnogim domovima, donose mir, ljubav i zajedništvo. Ali, za Harper Quinn, božićno vreme je bilo simbol poslušnosti, toga da bude nevidljiva, da bude samo pomoćnica, osoba koja je uvek bila tu da održava savršenstvo, ali nikad nije bila dovoljno dobra da bude voljena. Porodica joj je, umesto ljubavi, pružala očekivanja, zahteve i kritike.
- Dok su svi slavili i uživali, ona je bila ta koja je čistila, služila i dekorisala, uvek na poslednjem mestu.Lydia, njena mlađa sestra, bila je zvezda porodice. Nagrada, pažnja, ljubav — sve je bilo usmereno prema njoj, dok je Harper ostajala u senci. “Poslušna sluga” bila je njeno jedino zvanje. Ali prošli decembar donio je promene.
Majka joj je naredila da organizuje sve za Božić, uprkos tome što je bila preopterećena. Ipak, u toj tišini i pasivnosti, Harper je odlučila da se konačno oslobodi. Bez straha, zakazala je let i otišla. Ovaj Božić je bio prvi put da je osećala mir, snagu i slobodu.
- U trenutku kada je napustila dom, svi su je kritikovali. Poruke su stizale, pozivi, zahtevi da se vrati. No, Harper nije više imala snage da odgovori. Isključila je telefon, i to je bilo to. Krenula je u novi život, u mirnu kućicu pored mora. I tamo je, daleko od porodice, konačno našla mir. Ovaj Božić je bio drugačiji – nije bila više ničija sluga, već osoba koja je voljela sebe, koja je prestala da bude “nevidljiva”.
- Narednih meseci, Harper je odlučila da ostane u Floridi, pronašla je posao, nov dom i ponovno počela da živi život kakav je zaslužila. Po prvi put, nije morala da se bori za ljubav i pažnju. Ljubav, po njenom, nije služenje — ljubav je poštovanje. Naučila je da ne mora biti deo porodice koja je nije poštovala. Naučila je da je porodica mnogo više od krvnih srodstava, i da je ona bila ta koja je nosila odgovornost za svoj život, a ne tuđe zahteve.
Jedan razgovor s Lydijom, njenom sestrom, nakon svih tih meseci, otvorio je novo poglavlje u njihovom odnosu. Lydia se izvinila, priznajući da nije shvatala koliko je sve bilo teško za Harper, i da je sada shvatila njenu žrtvu. Iako nije bilo izvinjenja od roditelja, Harper je bila u miru sa sobom. Sada je svakog decembra ukrašavala svoj bor, sa natpisima koji su značili mnogo: “Hrabrost” i “Mir”. Svake godine je obećavala sebi da se nikada neće vratiti u život koji ju je povređivao.
Taj Božić je bio prekretnica u njenom životu. Nije trebalo da bude junakinja koju svi zaboravljaju, već osoba koja se odlučila za sebe. I ako se ikada osećate kao da ne pripadate, setite se: pripadate. Oduvek ste pripadali sebi, a sve što je potrebno jeste da napravite hrabar izbor da krenete ka životu koji vam zaista pripada.
