Baka Mara je celo svoj život posvetila izgradnji porodične sreće, ulažući mnogo truda i ljubavi kako bi stvorila toplo porodično ognjište. Sa pokojnim mužem podigla je veliku kuću, verujući da će u njoj spokojno i mirno doživeti starost.
- Imajući samo jednog sina, Marka, njena ljubav prema njemu bila je bezgranična i neizmerna. On je bio njen svet, a njegova žena Jelena, uprkos tome što nije bila baš najomiljenija osoba u porodici, često je bila tretirana kao voljena ćerka. Međutim, ništa nije ukazivalo na to da će iza ovog prividnog mira stajati najteža izdaja koju je Mara mogla da doživi u svojoj kući.
Taj plan su počeli da kroje Marko i Jelena. Počeli su da se žale na velike poreze i komplikovane administrativne procedure koje su bile povezane sa kućom, uvodeći tako Maru u zabludu. Uveravali su je kako bi joj prepisivanje kuće na njihovo ime olakšalo život. Obećali su joj pred Bogom da će je paziti do kraja života. Zaslepljena ljubavlju prema svom sinu i snaji, Mara je verovala da čini ispravnu stvar i potpisala je sve što su joj predložili. Nije ni sanjala da će njen potpis postati ključ za otvaranje vrata neviđene izdaje.
Nekoliko dana nakon što su papirni dokumenti bili potpisani, promena u ponašanju Marka i Jelene bila je neverovatno oštra. Odjednom su je preselili iz velike spavaće sobe u malu, hladnu i mračnu sobu. Više nisu želeli da jedu sa njom, a Jelena je postala sve surovija, nazivajući je beskorisnim teretom. Iako je Mara bila u suzama, njen pošteni karakter i dostojanstvo joj nisu dozvoljavali da se buni. Iako je bilo jasno da je izdan, pokušavala je da ne pokazuje svoju tugu.
- Jednog mraznog decembarskog jutra, Marko je naložio Mari da se spakuje i napusti dom. Kao izgovor, tvrdio je da će renovirati deo kuće, pa je ona navodno morala da se iseli. Mara je spakovana u jednu plastičnu kesu i odvezena na periferiju grada. Tu je bila ostavljena u napuštenoj, trošnoj šupi koja nije imala ni prozor ni vrata. Iako je bila u teškoj situaciji, nikada nije tražila milostinju, nego je sve vreme izdržavala, nadajući se da će doći dan kada će je neko pronaći.
Ova potresna priča o Marinom trpljenju postala je poznata široj javnosti onog trenutka kada je televizijska ekipa snimala reportažu o beskućnicima. U jednoj od scena, Mara je bila snimljena kako sedi u svojoj mračnoj, ledenoj šupi, zadrhtala, gotovo neprepoznatljiva od mraza. U tom trenutku, Marko i Jelena su uživali u luksuzu svoje novo renovirane dnevne sobe, pijući skupu kafu i opuštajući se pred velikim televizorom. Međutim, iznenada su ugledali Mari na ekranu. Snaja Jelena je ukočena stajala sa šoljom u ruci, a Marko je postao bled kao sneg.
- U tom trenutku, televizijska ekipa je zabeležila šokantne trenutke. Prvo je advokat ušao u kadar, držeći u rukama debeli pravni dokument sa crvenim voštanim pečatom. Objasnio je da je Marin rođeni brat, bogati čovek koji je živeo u Australiji, ostavio svo svoje ogromno bogatstvo upravo njoj. To bogatstvo je bilo Marin nasleđeni deo. Mara je postala apsolutni naslednik milionskog bogatstva, dok je njen sin i snaja ostali samo sa praznim rukama. Ova pravna klauzula u testamentu bila je ključna jer je isključivala Marka i Jelenu iz bilo kakvih prava na imanje.
U luksuznoj hotelu, Mara je dobila neophodnu negu i pažnju. Njena kuća je ponovo postala toplo mesto, a ona se posvetila tome da pomogne onima koji su bili u istoj situaciji. Izgradila je sklonište za beskućnike, pomažući onima koji su ostali bez domova i sreće. Postala je uzor plemenitosti i pravičnosti, a njeno ime postalo je simbol nade za mnoge.
Međutim, Marko i Jelena nisu imali toliko sreće. Oni su, bez ikakve milosti, izbačeni iz kuće, koja je sada pripadala Mari. Kroz sudski proces, njihov prevarantski pokušaj je pao, a karma je izabrala svoj trenutak da ih stigne. Nakon što su bili izbačeni, moraju da se snalaze, izbegavajući javnu sramotu. Karma nije zaboravila njihove postupke, a posledice su bile teške i nemilosrdne.
