Mustafa Nadarević bio je jedan od najvećih glumaca na prostorima bivše Jugoslavije, poznat po svom neverovatnom talentu i harizmi koja je učinila da ga obožavaju generacije gledalaca.
- Rođen 2. maja 1943. godine u Banjaluci, Mustafa je odrastao u turbulentnim vremenima, gde je ljubav njegovih roditelja bila suočena sa snažnim društvenim preprekama. Njegovi roditelji, Mehmed i Asja, su se uprkos otporima svojih porodica venčali, ali njihova ljubav nije bila bez bola.
Kada je imao samo tri godine, Mustafa je izgubio svog oca, koji je preminuo od tuberkuloze, a njegova majka je ostala udovica sa samo 22 godine. Usled siromaštva, Mustafa je poslat u Zagreb da bi nastavio školovanje. Godinu dana kasnije, preselio se kod bake u Rijeku, gde je zapravo počeo njegov prvi susret sa svetom umetnosti.
- Baka, iako je često imala stroge zahteve od njega, bila je ključna figura u njegovom odrastanju. Uprkos tome što su ga terali da se moli i klanja, Mustafa nije bio zadovoljan tim zahtevima. Kako je sam rekao, u njegovoj mladosti nije bio naročito zainteresovan za religiju, ali je uvek bio fasciniran različitim verovanjima. U tom procesu odrastanja, Mustafa je naučio da veruje u ljubaznost, prijateljstvo i poštenje, ne gledajući na to kroz prizmu religije. Ovaj njegov stav je postao temelj njegovih uloga, jer je verovao u duboko razumevanje i prihvatanje drugih, bez obzira na njihov verski ili kulturni identitet.
Mustafina glumačka karijera bila je fantastična i mnogo šira od samih uloga. Počeo je kao član amaterskog pozorišta “Viktor Car Emin” u Rijeci, a uskoro je upisao Akademiju dramskih umetnosti u Zagrebu. Kroz godine, postao je jedan od najcenjenijih glumaca na Balkanu, a njegov rad je obuhvatio i filmsku i pozorišnu scenu. Jedan od najvažnijih trenutaka u njegovoj karijeri bio je film “Otac na službenom putu” iz 1985. godine, u režiji Emira Kusturice, u kojem je tumačio lik Zijaha, a koji ga je postavio u sam vrh glumačkog sveta. Tokom osamdesetih, bio je neizostavan deo jugoslovenskog filmskog i pozorišnog sveta, uz uloge u filmovima kao što su “Glembajevi” i “Već viđeno”, gde je pokazao svoju neverovatnu sposobnost transformacije. Mustafa je bio glumac koji nije samo igrao, on je živeo svaku ulogu koju je tumačio.
- Kada su mnogi mislili da je postigao sve što se može postići u glumačkom svetu, Mustafa je 2007. godine prihvatio ulogu Izeta Fazlinovića u popularnom sitkomu “Lud, zbunjen, normalan”. Iako je bio daleko od početnih ambicija, lik Izeta je postao jedan od najprepoznatljivijih na Balkanu. Serija je postigla ogroman uspeh i Mustafa je postao još miljeniji. Njegova sposobnost da stvori dinamičan lik koji je bio istovremeno duhovit, emocionalan i realan, učinila je lik Izeta Fazlinovića pravim kulturnim fenomenom. Mustafa je bio veran seriji do samog kraja, uprkos zdravstvenim problemima. Njegova posvećenost radu, uprkos ličnim gubicima, govorila je o njegovoj snazi karaktera i posvećenosti umetnosti.
Mustafa Nadarević bio je tri puta u braku. Prvi put se oženio Jasnom, sa kojom je imao ćerku Nađu. Njihov brak nije potrajao, ali su ostali prijatelji zbog zajedničke ćerke. Drugi brak je bio sa Snežanom, sa kojom je imao dvoje dece, sina Ašu i ćerku Nanu. Treći brak je bio sa talentovanom kostimografkinjom Slavicom Radović, koja je preminula 2012. godine nakon desetogodišnje borbe sa zloćudnim tumorom. Ovaj gubitak duboko je pogodio Mustafu, ali je on nastavio da živi u umetnosti, stvorivši priče koje su, iako bolne, uvek bile ispunjene dubokim emocionalnim slojevima. Kako je sam rekao, umetnost mu je pomogla da se nosi sa gubicima i da pronađe izlaz iz najtamnijih trenutaka svog života.
Svetlost koju je Mustafa Nadarević nosio sa sobom uvek je bila prisutna. Njegov lik Izeta Fazlinovića, njegove uloge u filmu i pozorištu, kao i njegov ljudski pristup životu i umetnosti, ostavili su dubok trag u bivšoj Jugoslaviji i širom Balkana. Mustafa nije bio samo veliki glumac, on je bio simbol ljudskosti, otpora prema životnim nedaćama i ljubavi prema umetnosti, koja mu je omogućila da preživi gubitke. Iako nas je napustio 2020. godine, njegov duh i rad živeli su u njegovim filmovima, serijama, i najpre u srcima ljudi koji su ga voleli
