Velimir Bata Živojinović, jedan od najpoznatijih glumaca bivše Jugoslavije, koji je zauvek obeležio istoriju jugoslovenskog i srpskog filma, naposletku je došao do svog poslednjeg počivališta u rodnoj Koraćici. Iako je godinama bio simbol jugoslovenskog filmskog stvaralaštva, Bata je želeo da njegov kraj života bude ispunjen spokojem, okružen ljubavlju i porodicom.
- Posle mnogih godina, njegova porodica je ispunila njegovu poslednju želju da bude sahranjen pored voljene supruge Julijane Lule Živojinović, koja je preminula 2019. godine. U 2024. godini, njegov grob premešten je iz Aleje velikana na Novom groblju u Beogradu, a sada počiva u porti Crkve Svete Trojice u Koraćici, mestu koje je za njega imalo posebnu simboliku i vrednost.
Porodica je dugo željela da Bata, legendarni “Valter”, bude sahranjen u svom rodnom mestu, okružen prirodom koju je obožavao i ljudima koji su ga pamtili s dubokim poštovanjem. Pre nego što je njegova sahrana postala stvarnost, porodica je morala da čeka nekoliko godina, jer su se okolnosti u vezi sa premeštajem tela sporije razvijale. Na kraju, želja je ostvarena 2024. godine, a Bata je sada pored Lule, na mestu koje je bilo simbol njegove ljubavi, posvećenosti porodici i iskrenih prijateljskih odnosa.
- Poseta Koraćici iz 2016. godine, koja je usledila odmah nakon što je Bata otišao u bolnicu, bila je dirljiva. Meštani su bili u dubokoj tuzi, govoreći o njegovim jednostavnim vrednostima i njegovoj prijateljskoj duši. Ljubica Dimitrijević, prijateljica iz detinjstva, nije mogla da se pomiri s njegovim odlaskom, a sada, kad je Bata konačno premešten u Koraćicu, njen bol postaje dubok podsećaj na čoveka kojeg su svi voljeli i poštovali. Na porodičnom imanju Živojinovića, koje je bogato cvećem i drvećem, porodica i dalje s ljubavlju neguje uspomenu na svog voljenog oca i muža.
Ceremonija premeštanja Batinog tela bila je izuzetno emotivna. Vladika Jovan Šumadijski, koji je služio opelo, uputio je dirljive reči okupljenima, podsećajući ih da se mole za pokojnike i da ih tako ne prepuštaju zaboravu. Miljko Živojinović, Bata sin, istakao je da mu je ovaj trenutak posebno emotivan, jer nije prisustvovao očevoj sahrani 2016. godine. Za njega je bilo najvažnije da će njegov otac sada počivati uz svoju ženu, u mestu koje je bilo ispunjeno ljubavlju i poštovanjem. Prisustvo porodice tokom opela učinilo je čitavu ceremoniju još emotivnijom, dok su se svi okupljeni trudili da dostojno isprate ovog velikog umetnika i čoveka.
- Važno je naglasiti da je za premeštanje Batinog tela došlo do saglasnosti Grada Beograda, kada je gradonačelnik Zoran Radojičić 2020. godine potpisao dozvolu za ekshumaciju i prenos posmrtnih ostataka. Ovaj čin je, osim što je ispunio želju porodice, bio i način da se poštuje život i delo jednog od najvećih srpskih glumaca, koji je ostavio dubok trag u srpskoj kulturi i filmskoj industriji.
Za mnoge, Bata nije bio samo glumac – bio je simbol čoveka koji je živeo skromno i pošteno, utemeljen na porodici i prijateljstvu. Iako je većina njegovih filmskih uloga bila puna akcije i junaštva, on je bio istinski heroj u svakodnevnom životu. Njegova ljubav prema Luli bila je duboko ukorenjena u svakodnevnim gestovima i pomaganju jedni drugima, što je bila prava vrednost koja je oblikovala njihov brak i obitelj. Sada, kada je Bata preminuo, ostaje ne samo filmska ikona, već i neizbrisiv deo istorije, čije će se vrednosti nastaviti prenositi na generacije koje dolaze.
- Povratak u Koraćicu, rodno mesto Bate Živojinovića, sada ima duboku simboliku. Ovdje, pored svoje supruge, on je pronašao večni mir. Ova sahrana predstavlja više od običnog prelaska u drugi svet. Ona je i povratak korenima, povratak vrednostima koje su ga oblikovale tokom života, i mesto koje je imalo posebno značenje za njega i njegovu porodicu. Batina kuća, okružena prirodom i ljubavlju, postaje trajno svedočanstvo njegovog života, stvaralaštva i ljubavi prema onima koje je voleo. Iako više nije među živima, uspomena na Velimira Bate Živojinovića živeće zauvek, kako u srcima ljudi koji su ga poznavali, tako i kroz snimke i filmove koji će zauvek ostati deo kulturnog nasleđa.
Bata je sa sobom poneo mnogo toga – ne samo ulogu heroja na filmskom platnu, već i vrednosti koje su ga učinile velikim i van ekrana. Bez obzira na to što je tokom života stekao mnogo priznanja i nagrada, ono što je za njega bilo najvažnije bilo je da uvek bude uz svoju porodicu i da ona bude njegovo najveće blago. Tako je kroz svoj život, ispunjen ljubavlju, upornošću i skromnošću, postao heroj i za onaj svet, čiji su ljudi poštovali njegovu ljudskost i duboku posvećenost svakodnevnim vrednostima
