Priča o Bekimu Fehmiu i Branki Petrić osvetljava duboku ljudskost, ljubav, i strast koja je trajala do samog kraja.
- Ova priča nije samo priča o ljubavi, već o životu, o borbama i emocijama koje su oblikovale jednog od najvećih jugoslovenskih glumaca i njegovu partnerku. Bekim Fehmiu je bio poznat po svojoj harizmi, posvećenosti poslu, i sposobnosti da bude inspiracija svima koji su ga poznavali. No, iza toga stajala je jedna ličnost koja je znala da voli i da se bori za svoju ljubav. Ova priča nije samo o njegovim filmskim uspesima, već i o njegovoj unutrašnjoj snazi, koja je obeležila njegov život.
Bekim i Branka su proveli zajedno 43 godine. Iako su prošli kroz mnoge izazove, njihova ljubav nije imala tužan završetak, bar ne do poslednjeg trenutka. Ljubav je bila sveobuhvatna, ispunjena emocijama, koje su se razvijale kroz godine, prolazile kroz razne faze, ali je na kraju bila ispunjena ponosom i divljenjem.
- Branka je, u svojim sećanjima, često isticala koliko je Bekim bio nepredvidiv, čak i u najtišim trenucima, uvek je bio spreman da iznenadi. Iako nisu uvek bili u savršenim okolnostima, njihova ljubav je bila snaga koja ih je vodila kroz život. Branka se prisećala da je Bekim, iako fizički daleko, uvek bio prisutan u njenim mislima i srcu.
Njihova ljubav nije bila bez iskušenja. Tokom putovanja u Rusiju, Bekim je bio privučen lepotom ruske vodičkinje, što je izazvalo nesuglasice među njima. U tom trenutku, dok je ona bila prepuštena svojim emocijama, ona je pronašla način da se nosi s prevarama i nevoljama.
Ovaj period nije bio samo test za njihovu ljubav, već je obeležio duboku i snažnu vezi koja se kasnije učvrstila. Branka je shvatila da je ljubav nepravedna u mnogim aspektima, ali ona je bila spremna da razume i oprosti. Samo uz ljubav i praštanje mogli su da nastave dalje, prepoznajući da ljubomora nije bila deo njihove priče, već duboko poverenje koje je stvoreno tokom godina.
- Nakon njegove smrti, Branka je otkrila da je Bekim imao poslednju želju da mu pepeo bude prosut u Bistrici, albanskoj reci, što je bio vrlo emotivan trenutak za nju. Oduvek je bilo jasno da je on imao svoju filozofiju života, jer je otišao na način koji je bio istinski dostojanstven. Samo najuža porodica je znala za njegovu želju, a svi ostali su to saznali tek kasnije.
Ovaj čin je bio njegov način da se oprosti, ali i da ostavi trajnu poruku o tome kako je voleo, kako je živeo, i kako je verovao u snagu ljubavi. Bistrica je postala simbol njegovog života, mesta gde su se sećanja na njega večno ukorenila. Ovaj gest, pomalo samurajski, bio je čin mudrosti i dostojanstva, koji je ujedno bio i njegov poslednji poziv da se svet seti prave prirode ljubavi i života.
Njegov pepeo je postao deo prirode, deo zemlje koja je volela Bekima Fehmiua, dok je Branka dala poslednji pozdrav svom mužu. U trenutku kada je on otišao, ona je ostala, ali sa osećajem da su se svi trenuci koje su proživeli zajedno pretvorili u najlepši mogući oproštaj.
