Priča o beogradskom beskućniku koji je nekada bio najbolji učenik u razredu, a danas je na ulici, duboko dirnula mnoge i postala inspiracija za vraćanje vere u ljudsku dobrotu, prijateljstvo i solidarnost.
- Ova emotivna priča psihologa Vladimira Đurića, objavljena 2020. godine na njegovoj Facebook stranici, osvetljava mračnu sudbinu jednog mladog čoveka koji je, uprkos svojoj briljantnoj prošlosti, završio kao beskućnik u Beogradu, bez ikakve podrške i nade. Međutim, ono što je najdirljivije u ovoj priči jeste koliko su ljudi iz njegovog prošlog života bili spremni da mu pomognu kada je najviše bio potreban.
U početku, priča o ovom mladiću deluje kao priča o mladom talentu sa velikim potencijalom. Bio je najbolji student u razredu, ponos roditelja i uzor svojim vršnjacima. Imao je sve prednosti pred sobom: briljantan intelekt, ambiciju, energiju, ali sudbina je htela drugačije.
- Na početku studija na ETF-u, počeli su mu se javljati neobični simptomi – osećao je da je povezan sa simbolikom u brojevima i formulama, te da mu se obraćaju poruke koje je morao da dešifrira. To su bili prvi signali paranoidne shizofrenije, koja je uzela maha i promenila njegov život iz temelja.
Početak bolesti i njegove prve hospitalizacije na psihijatriji samo su bili početak dugog i teškog putovanja kroz život, obeleženog ponovljenim hospitalizacijama i bezuspešnim pokušajima lečenja. I dok je njegov fizički i mentalni zdravlje propadalo, najvažnija osoba u njegovom životu, njegova majka, bila je ta koja je nesebično brinula o njemu. Uprkos svojim problemima, ona je bila ta koja je nadu i ljubav pružala svom sinu, sve dok je nije izgubio, što ga je dodatno poguralo u beznađe.
- Nakon što je izgubio svoju majku, ostao je potpuno sam, pa je završio na ulici. Živeo je kao beskućnik, preživljavajući od sitnih pomoćih, daleko od onog mladog čoveka koji je nekada imao sve – sreću, prijatelje, porodicu i obećavajuću budućnost. Međutim, sudbina je imala plan za njega. Jednog dana, dok je sedeo na klupi u Tašmajdanskom parku sa dve kese, tadašnjim celokupnim imanjem, sretne ga njegova bivša drugarica iz razreda, koja je bila predsednik odeljenske zajednice u njihovoj gimnaziji.
Pogledala ga je i odmah ga prepoznala po očima i ožiljku na arkadi sa maturske ekskurzije u Budimpešti. Bio je to trenutak koji je sve promenio. Njegova drugarica nije mogla da veruje da je upravo taj, nekada divan i životom ispunjen mladić, sada postao beskućnik, zanemaren i napušten. Iako je bila šokirana, nije se stidela da ga prepozna i, što je najvažnije, nije okrenula leđa. Zatražila je pomoć od svojih prijatelja i kolega iz razreda da organizuju akciju pomoći, što je postao njihov zajednički cilj.
- Kroz angažman svoje škole, prijatelja i drugih bivših kolega, uskoro su organizovali pomoć za njega. Tako su, uz podršku odeljenske zajednice, počeli da prikupljaju novac za njegovo lečenje i boravak u bolnici. U saradnji sa vrsnim advokatom, organizovali su i starateljstvo nad njim kako bi mu obezbedili bolje uslove za oporavak.
Ovaj gest ljudske solidarnosti, koja je, uprkos svim teškoćama koje su ih zadesile, bila spremna da pomogne, ubeđuje nas da postoji nada i da čak i u najtežim trenucima, kada se čini da nema izlaza, prijateljstvo, ljubav i zajedništvo mogu napraviti razliku. On je tako dobio šansu za novi početak, sa smeštajem na jednoj od periferija Beograda, gde je mogao da se oporavi i da dobije potrebnu medicinsku i psihološku pomoć.
- Njegova priča, kako kaže psiholog Vladimir Đurić, vraća veru u to da postoje ljudi koji su spremni da pomognu, bez obzira na sve. Ljudi koji ne traže ništa zauzvrat, koji pokazuju ljudsku dobrotu i suosjećanje, a ne traže izgovore. Iako u životu nije bilo lako, upravo su ti ljudi, bez obzira na teškoće, pokazali pravi smisao prijateljstva i zajedništva, pružajući mu šansu da ponovo veruje u život.
Povodom ove priče, treba naglasiti kako se u Srbiji, unatoč svim izazovima, još uvek može naći solidarnost i podrška, čak i u najtežim trenucima. Iako su mnogi ljudi ostavljeni i zaboravljeni, ovo je dokaz da solidarnošću i ljubavlju prema drugima možemo učiniti razliku u životima ljudi koji su pogođeni nesrećom. Ova priča nas podseća da, iako život ponekad nije fer, ljudska dobrotа ostaje snaga koja nas pokreće napred.
Zanimljivo je da ovakvi trenuci solidarnosti i pružanja ruke u teškim vremenima, ukazuju na duboko ukorenjenu ljudsku želju za povezivanjem. U današnjem svetu, kada često prevladavaju problemi i nesuglasice, ovakvi primeri pružaju svetlu tačku u kojoj se vraća vera u zajedništvo i međusobnu podršku
