U današnjem članku pišemo o životu jednog od najvećih jugoslovenskih glumaca, Danilu Lazoviću, koji je svojim specifičnim humorom, harizmom i čestitošću ostavio dubok trag u svetu filma i pozorišta.
- Zaslužuje posebnu pažnju jer nije bio samo glumac, već i čovek sa velikim srcem i ispravnim životnim vrednostima. Njegova porodica, prijatelji, kolege, ali i poštovaoci sećaju ga kao istinskog umetnika, čoveka koji je ostao veran svojim principima, iako je u privatnom životu bio poprilično povučen.
Danilo Lazović je bio poznat po tome što je uvek stavljao porodicu i čestitost na prvo mesto, a privatnost je čuvao kao nešto najvrednije. Često je govorio da je pravi gospodin onaj koji živi na selu, a ne u stanu u velikom gradu. Iako je bio deo sveta poznatih, nije voleo previše da se eksponira.
- Iza njegovog uspeha stajali su naporan rad i posvećenost, i u privatnom i u profesionalnom životu. Iako je uspešno gradio karijeru na filmskom platnu, kada se sve završilo, njegova deca su istakla da je za njih najvažniji čin bio što ih je sklonio sa “asfalta”, odnosno što im je omogućio da odrastaju u zdravoj i stabilnoj porodici, daleko od negativnog uticaja urbanog života.
Danilo je bio čovek koji nije voleo kafane, ali je uživao u pesmama koje su podsećale na njegovu rodnu planinu. „Radovane, siđi sa planine“ bila je pesma koju je naročito voleo. Međutim, nije se libio ni da se potuče ako bi morao da brani svoj integritet. Sećanje na njega nije samo povezano sa njegovim glumačkim talentom, već i sa njegovim odnosom prema životu, prema porodici i prema svetu uopšte. On nije bio samo glumac, bio je i čovek sa čudnim idejama o životu, jedinstvenim vrednostima, i jasnom vizijom o tome šta znači biti pravi gospodin.
- U devedesetim godinama, Danilo je bio instruktorka dobrovoljcima u bazi Bubanj Potok, a bio je i član Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću. O njegovoj vezi sa Karadžićem, Danilo je govorio sa velikim poštovanjem, smatrajući ga gospodinom, pre nego političarem. Danilo je bio osoba koja je verovala u istinu i pravdu, a često je govorio da je njegova dužnost da se bori za istinu, bez obzira na posledice. Njegova ljubav prema istoriji i tradiciji bila je duboko ukorenjena, pa nije čudno što je bio član guslarskog društva „Radovan Bećirović Trebješki“ i veliki ljubitelj narodnih pesama i tradicije.
Danilo Lazović je u svom privatnom životu bio posvećen svojoj supruzi Branki, sa kojom je imao četvoro dece. Oni su se upoznali na radničkim igrama na Zlataru, a Danilo je još tada govorio prijateljima da će se oženiti Brankom. Danas, njegovo četvoro dece žive životom koji je oblikovan vrednostima koje je on gajio. Najstarija ćerka Jelena postala je farmaceut, Milena je završila psihologiju, Vuk je postao uspešan rukometaš, dok najmlađi Miloš sada vodi prodavnicu sa svojom majkom Brankom. Često ističu da im je najlepši poklon koji im je Danilo pružio bio upravo to što ih je sklonio sa asfalta, dajući im priliku da odrastaju u zdravoj i prirodnoj sredini.
- Iako je tokom života uvek bio osoba koja je volela da pomaže, Danilo je pred smrt ostavio snažnu poruku svojoj deci, naglašavajući da je najvažnije učiniti nekome jedan trenutak lepim. Bez obzira na sve, verovao je da su dobri gestovi ti koji čine svet boljim. Preminuo je 25. marta 2006. godine tokom snimanja kultne serije „Stižu dolazi“ od srčanog udara. Na njegovoj sahrani, po želji porodice, nije bilo govora, već je kroz razglas pušten njegov monolog u poemi svetog Nikolaja Velimirovića „Kosovski zavet cara Lazara“. Sahranjen je u prisustvu porodice, prijatelja, kolega i mnogih poštovalaca.
Danilo je svojim životom ostavio snažnu poruku o tome što znači biti dobar čovek, ljubav prema porodici i tradiciji, te posvećenost istini i poštovanju. Za njega nije bilo bitno koliko su mu bili teški izazovi u životu, koliko je bilo teško boriti se za svoje vrednosti. On je bio i ostao simbol prave ljudske snage, posvećenosti i čestitosti, a sećanje na njega živeće kroz generacije koje su ga obožavale i poštovale.
