Nebojša Glogovac, legendarni glumac, koji je svojim talentom i posvećenostima ostavio dubok trag na našoj glumačkoj sceni, preminuo je iznenada, samo mesec dana nakon što je saznao da boluje od raka pluća.
- Iako je javnost volela i divila se njegovim ulogama, kao i njegovoj posvećenosti umetnosti, najemotivniji trenuci u njegovom životu zapravo su bili i oni najtužniji. Priča o njegovoj borbi s bolešću i o tome kako se oprostio od svoje voljene supruge dirnula je srca mnogih.
Njegova poslednja uloga bila je u filmu „Otac“, koji je reditelj Srdan Golubović pisao baš za njega. Nažalost, Nebojša je samo mesec dana pre snimanja saznao strašnu dijagnozu – rak pluća. Po povratku sa pregleda, rečeno mu je da boluje od teške bolesti, a sve je postalo još tragičnije jer su mu dani bili odbrojani.
- Glogovac je, i pored toga, insistirao na tome da film ipak bude snimljen, premda su svi planovi morali biti promenjeni. Zbog lošeg zdravstvenog stanja, snimanje filma je odloženo, a Glogovac nije mogao da se bori s bolešću. Narednih dana, reditelj Golubović prepravljao je lik i prilagođavao ga stvarnoj situaciji glumca.
Glogovac je bio poznat po tome što se potpuno predao svakom svom liku, ne birajući lakši put do uspeha. Njegova uloga u filmu „Klopka“ s Natašom Ninković bila je jedna od najemotivnijih u njegovoj karijeri, a reditelj Golubović se seća trenutka kada je Nebojša spontano zaplakao tokom snimanja. Iako nije bilo u scenariju da njegov lik plače, to je bio trenutak koji je dirao svakog člana ekipe. Prema rečima Golubovića, Glogovac je na setu bio majstor improvizacije, a to je bio jedan od razloga zbog kojih je njegov talenat bio neosporan. Tokom svih tih trenutaka, Glogovac nije samo bio glumac, već i prijatelj, s kojim je bilo moguće deliti i najintimnije trenutke.
- U poslednjim mesecima života, Glogovac se povukao sa seta i prepustio borbi s bolešću, koja je, nažalost, bila jača od njega. Milovan, njegov otac, priseća se poslednjih trenutaka u životu svog sina. Nebojša je bio okružen porodicom i prijateljima, i uprkos tome što su svi bili svesni koliko je bolest bila napredovala, Glogovac je bio nasmejan do poslednjeg trenutka, što je pokazalo njegovu neverovatnu hrabrost. Iako su lekari sugerisali da se vrati u Nemačku kako bi nastavio lečenje, Glogovac je odlučio da ostane u Beogradu, verujući da će dobiti istu terapiju. Njegov otac se seća da su poslednji dani prošli uz šale i razgovore sa suprugom, ali nažalost, u petak, 9. februara, Nebojša je preminuo.
Za njega je smrt došla munjevito, a sa sobom je povukla njegovu karijeru, koja je bila u punom razvoju. Međutim, Glogovac je, iako je otišao prerano, ostavio neizbrisiv trag u srcima onih koji su ga poznavali, ali i u industriji u kojoj je bio uzor. Neke od njegovih uloga, poput onih u filmovima „Munje“, „Bure baruta“ i „Klopka“, zauvek će ostati u istoriji domaće kinematografije.
Nebojša Glogovac nije samo bio vrhunski glumac, već i osoba koja je svojim delima pokazivala kako se bori za pravičnost i istinu. Bio je duboko posvećen svakom projektu, od onih manjih uloga, pa do velikih filmskih i televizijskih projekata. Njegov talenat nije bio samo u izgovaranju reči, već u tome kako je znao da prenese emocije, kako je znao da se stavi u kožu svog lika i da živi sa njim do poslednje sekunde na ekranu. Poslednji oproštaj od supruge bio je u njegovim poslednjim trenucima, koji su, uprkos svemu, bili ispunjeni ljubavlju i smirenjem. Glogovac je zaista bio legendarna figura u domaćoj kinematografiji, i njegova smrt ostavila je veliku prazninu u svetu filma i u srcima njegovih obožavalaca
