Biti roditelj je najlepši, ali i najizazovniji posao na svetu. Mnogi kažu da ne postoji priručnik za roditeljstvo, i to je istina. Ni jedan roditelj nije u potpunosti spreman za sve situacije koje donosi odgajanje deteta.
- Ipak, postoje trenuci koji vas podsećaju na važnost pažnje i intuicije u roditeljstvu. Jedan takav trenutak desio se pre nekoliko dana, kada sam shvatio da se iza svakog plača može kriti nešto ozbiljno.
Tog dana, čim sam se vratio kući, u garaži sam čuo nešto što mi je odmah zategnulo srce. Plač mog sina, koji je imao samo tri nedelje, bio je snažan i pun očaja, što nije bila uobičajena reakcija od gladi ili umora. Čuo sam ga kroz zidove kuće, ali to nije bio samo plač, to je bio zvuk bola, straha i nečega što mi je stislo grudi. Moje srce je bilo na ivici, a u trenutku sam znao da nešto nije u redu.
- Kada sam ušao u kuhinju, zatekao sam svoju suprugu Klaru, pognute glave, ruke koje su joj drhtale, i izraženo iscrpljenost na licu. Objasnila mi je da je naš sin plakao ceo dan, a ništa nije pomoglo. Isprobala je hranjenje, presvlačenje, kupanje, pa čak i vožnju u kolicima, ali ništa nije smirilo njegov plač. Jedini osećaj koji sam mogao primetiti u njenim očima bio je strah, kao da je već i sama bila na ivici snage.
Ušli smo u dečiju sobu, i plač je bio toliko snažan da mi je zvučalo kao da zuji u ušima. Prvo sam pomislio da mu je možda smetalo svetlo, pa sam zatvorio roletne, potom sam pokušao da ga smirim šapatom i nežnim govorom. Proverio sam temperaturu, možda je bila pretopla ili prehladna soba, ali sve je bilo u redu. Ipak, nešto mi je govorilo da ovo nije samo nervozni plač, da postoji neki dublji razlog.
- Nagnuo sam se nad njegov krevetac, želeći da proverim sve što bi moglo biti uzrok. Nisam bio spreman na ono što sam video. Oko njegovog nožnog prstića bila je obavijena tanka vlas kose. Bila je toliko zategnuta da mu je koža bila crvena i natečena. To je bila mala stvar, ali opasna. Nisam mogao da verujem da nešto tako naizgled bezopasno može izazvati toliku bol. Pozvao sam Klaru da dođe bliže, ali joj nisam dozvolio da se previše približi, jer nisam želeo da paniči još više.
Dok sam pokušavao da sklonim vlas, svaki njegov trzaj me je lomio. Hteli smo da pomognemo, ali smo se bojali da ne napravimo još veći problem. Krivica i panika su nas obuzeli, jer nismo ni primetili takvu opasnost. Nakon što je Klara donela male makazice, uspio sam da pažljivo prerežem vlas. Odmah, kako je to učinjeno, plač je postao tiši i umireniji. Pružio nam je olakšanje koje je bilo previše snažno da bismo verovali.
- Klara je počela da plače od olakšanja, grleći sina kao da ga nikada neće pustiti. Oboma nam je bilo jasno koliko smo bili blizu ozbiljnog problema. To što smo primetili na vreme spasilo je našeg sina od mogućih posledica. Veče je prošlo mirno, a mi smo počeli da shvatamo da roditeljstvo nikada ne prestaje. Možda smo naučili lekciju na teži način, ali to nas je povezalo još više kao tim.
Sutradan smo kontaktirali pedijatra, koja nam je potvrdila da se ovakve stvari dešavaju češće nego što mislimo. Veoma je važno redovno proveravati prstiće, jer su novorođenčad veoma osjetljiva na sitne promene u okruženju. Po povratku kući, Klara i ja smo nastavili da proveravamo pažljivije, pre nego što se ponovo opustimo.
- Te noći, umesto da budemo uplašeni, sedili smo pored kreveca i posmatrali ga kako mirno spava. Naučili smo da se ne oslanjamo samo na pretpostavke. Roditeljstvo nas je naučilo da sitnice mogu biti od najveće važnosti, i da instinkt, čak i onaj najmanji signal, može biti ključan.
Te noći nismo mnogo spavali, ali to je bio period koji je promenio naš pogled na roditeljstvo. Promislili smo o svemu što smo do sada uzimali zdravo za gotovo i odlučili da se više ne oslanjamo na pretpostavke. Naučili smo da treba više slušati one male signale i biti oprezniji sa svakim detaljem, jer se iza tih sitnica ponekad skriva prava opasnost. Od tog dana, rutina nam je postala pažljivija, a naš pogled na roditeljstvo dublji nego ikad pre.
