Kada se govori o ljudima koji su tokom života više puta doživeli razočaranje, psiholozi i novinari često ističu da se ne radi o slabosti, već o mehanizmima preživljavanja koji su vremenom prerasli u navike.
- Kako na početku piše Stil magazin, ljudi koji su se često susretali s emotivnim povredama naučili su da se štite, ali problem nastaje onda kada ta zaštita počne da sabotira njihove odnose i svakodnevni život. Umesto sigurnosti, ona neretko proizvodi upravo ono od čega se beži – novo razočaranje.
Kroz razgovore sa stručnjacima i analizu ponašanja, koje su ranije objavljivali i Kurir i eKlinika, primećeno je da se kod ovih osoba ponavljaju slični obrasci. Oni su često toliko duboko ukorenjeni da deluju potpuno normalno, iako dugoročno iscrpljuju i pojedinca i njegove odnose. Ljudi koji se prepoznaju u tim ponašanjima neretko imaju osećaj da im se isti scenariji stalno vraćaju, kao da su zarobljeni u krugu nezadovoljstva iz kojeg nema izlaza.
- Jedan od najčešćih obrazaca jeste tiho testiranje drugih ljudi. Umesto da otvoreno kažu šta im je potrebno, osobe koje nose teret razočaranja često se povuku i posmatraju. Prestanu prve da se javljaju, prećute da im je teško ili da im treba podrška, a zatim čekaju reakciju. Kada ona izostane, dobijaju potvrdu da im nije stalo onoliko koliko su se nadali. Kako navodi Kurir, problem je u tome što druga strana uglavnom ni ne zna da je bila na testu, pa se zaključci donose na osnovu neizgovorenih očekivanja.
Sličan mehanizam javlja se i u situacijama konflikta. Povlačenje čim se pojavi neslaganje česta je reakcija kod onih koji su ranije bili povređeni. Svaka rasprava doživljava se kao pretnja, signal da će se istorija ponoviti. Umesto razgovora, bira se ćutanje i emotivno udaljavanje. Međutim, kako su ranije isticali psiholozi za Stil, ovakvo ponašanje često deluje kao ravnodušnost ili odbacivanje, iako iza njega stoji strah. Sukobi sami po sebi ne moraju da znače kraj odnosa, ali izbegavanje komunikacije gotovo uvek stvara dodatnu distancu.
- Još jedan obrazac koji se često provlači jeste kretanje iz krajnosti u krajnost kada je reč o poverenju. Neki ljudi se otvaraju prebrzo, iznoseći lične priče i bolne detalje već na početku odnosa, verujući da će tako ubrzati bliskost. Drugi, pak, ostaju zatvoreni godinama, držeći sve na površinskom nivou. Kako piše eKlinika, prebrzo otvaranje može preplaviti drugu osobu i privući one koji vole intenzitet, ali ne i stabilnost, dok potpuno zatvaranje ostavlja odnos bez dubine i prave povezanosti.
U sredini teksta, Stil magazin posebno ističe fenomen nevidljive evidencije. Ljudi koji su često razočarani pamte sve – ko se prvi javio, ko se više potrudio, ko je češće popustio. Problem je što se ta evidencija nikada ne izgovara naglas. Umesto razgovora, nezadovoljstvo se gomila u tišini, pretvarajući odnos u tihu razmenu usluga. Takvo „brojanje“ iscrpljuje i stvara ogorčenost, a odnosi gube spontanost i toplinu.
- Sa tim je povezano i pretpostavljanje najgoreg u svakoj situaciji. Kašnjenje poruke, otkazivanje susreta ili kritika na poslu često se tumače kao dokaz odbacivanja ili nečije loše namere. Iako ovaj način razmišljanja ima koren u ranijim povredama, on je, kako navodi Kurir, u većini slučajeva netačan i izuzetno iscrpljujući. Ljudi oko nas uglavnom su zauzeti sopstvenim problemima, a stalna sumnja stvara nepotrebne sukobe.
- Posebno emotivan obrazac odnosi se na prekomerno davanje kako bi se dokazala sopstvena vrednost. Osobe koje se boje da će biti ostavljene često preuzimaju sve obaveze, rešavaju tuđe probleme i stavljaju sebe na poslednje mesto. Kako su ranije pisali i Stil i eKlinika, ovakvo ponašanje ne donosi sigurnost, već često privlači ljude koji su spremni da primaju, ali ne i da uzvraćaju. Vremenom se stvara osećaj iscrpljenosti i nevidljivosti.
Jedan od suptilnijih, ali bolnijih obrazaca jeste nemogućnost da se istinski uživa u lepim trenucima. Čak i kada se desi nešto dobro, javlja se strah da će to brzo biti pokvareno. Radost se zamenjuje strepnjom, a ponos umanjivanjem sopstvenog uspeha. Kako navodi Kurir, život u stalnom iščekivanju razočaranja krade sadašnji trenutak i onemogućava osećaj ispunjenosti.
- Na kraju, mnogi ljudi koji su često razočarani biraju emocionalno nedostupne partnere i prijatelje. Takvi odnosi deluju bezbedno jer ne zahtevaju potpunu ranjivost. Ako druga strana ne može u potpunosti da se posveti, ni oni ne moraju da rizikuju pravu bliskost. Međutim, kako ističe Stil magazin u završnici analize, ovakav izbor gotovo uvek vodi ka novom razočaranju, jer unapred isključuje mogućnost stabilne povezanosti.
Važno je naglasiti da ovi obrasci nisu nastali slučajno. Oni su nekada služili kao zaštita i pomogli su ljudima da prežive emotivne gubitke i povrede. Ali, kako podsećaju stručnjaci koje citira eKlinika, ono što nas je nekada štitilo ne mora nužno da nam služi i danas. Prepoznavanje sopstvenih obrazaca prvi je korak ka promeni. Cilj nije život bez razočaranja, jer takav ne postoji, već prestanak nesvesnog ponavljanja istih grešaka iz straha.
Na samom kraju, kako zaključuje Kurir, svako zaslužuje odnose u kojima ne mora stalno da se dokazuje, skriva ili bude na oprezu. Bez obzira na prošla iskustva, drugačiji ishod je moguć. Promena počinje onda kada osoba poveruje da zaslužuje više i da ne mora da živi u začaranom krugu nezadovoljstva
