U današnjem članku pišemo o životu i nasleđu jednog od najvoljenijih glumaca, Marka Živića, koji nas je napustio pre gotovo pet godina, ali čiji tragovi i dalje ostaju duboko utisnuti u srcima mnogih.
- Marko nije bio samo umetnik na sceni; bio je simbol vedrine, ljubavi prema životu i posvećenosti svojoj profesiji. Njegova smrt 2021. godine izazvala je šok i tugu u javnosti, a mnogi nisu mogli da poveruju da je otišao čovek koji je za mnoge predstavljao večnu energiju i optimizam.
Njegovi poslednji trenuci bili su obeleženi borbom sa korona virusom, koji mu je oduzeo život u 49. godini. Iako su Markovi simptomi bili jasni, nije želeo da otkaže predstavu „Let iznad kukavičjeg gnezda“, koja je bila rasprodana i koju je smatrana ulogom života.
Njegova sestra, Nevena, prisetila se da je, uprkos visokoj temperaturi, Marko insistirao na tome da predstava ne bude otkazana. Kratka poruka koju je poslao pre nego što je nastupio – „Ne otkazuje se“ – danas se smatra njegovom životnom filozofijom. Njegova posvećenost publici i kolegama bila je nesalomiva, a želja da živi i deli svoju umetnost sa drugima bila je snažna do poslednjeg trenutka.
- Nakon predstave, Marko je odveden u bolnicu „Dragiša Mišović“, gde su njegovi simptomi postali ozbiljni, a na kraju, stanje se pogoršalo. Nevena je otkrila da je ispod sve nade i verovanja koje je imala u njegov oporavak, stigla tišina koja je bila najstrašnija. Marko je bio poznat po tome što je svoju borbu sa bolešću uvek vodio sa osmehom, i u tom trenutku tišina je bila ono što je najviše povredilo sve koji su ga voleli. Ipak, njegova smrt nije označila kraj njegovog uticaja, jer je ostao u srcima svih koji su ga poznavali.
Marko je bio sahranjen u kostimu iz predstave „Let iznad kukavičjeg gnezda“, što nije bilo samo simbolično, već duboko lično i emotivno. Taj kostim, u kojem je briljirao 209 puta, bio je pokazatelj njegovog poštovanja prema sceni i umetnosti. Za njega, scena nije bila samo posao; ona je bila dom. Tokom njegovog života, Marko je bio poznat po tome što je voleo ljude, verovao u njih i ulagao u njihovu sreću. U svojoj tišini, pomogao je mnogima, često bez da je to bilo poznato široj javnosti. Pomogao je deci iz Kruševca, manastiru Sveta Petka kod Paraćina, i kolegama koji su se našli u teškim životnim situacijama. Bio je osoba koja je svoj novac davala humanitarno, bez potrebe da o tome govori.
- Takođe, Marko je bio veoma vezan za svoju porodicu, koja je bila u srcu njegovog života. Odrastao je u domu u kojem su umetnost, kultura i stvaranje bili svakodnevica. Otac Svetislav bio je arhitekta, slikar i amaterski glumac, a majka Biljana bila je nagrađivani recitator. U tom okruženju, Marko je stekao ljubav prema umetnosti, ali i snagu da se bori sa životnim izazovima. Kroz svoje godine, Marko je boravio sa ljudima koji su ga obožavali. Njegov odnos sa kolegama, poput Đuze Stojiljkovića, bio je pun poštovanja i ljubavi prema životu. U jednom od svojih rituala sa Đuzom, Marko je često govorio: „Ajde da podelimo pivo“, kao način da slavi život bez puno reči.
Pored toga, Marko je vodio i ozbiljnu borbu sa zloćudnim tumorom 2008. godine, koja ga je privremeno udaljila od scene, ali nije omela njegovu odlučnost. Tokom borbe sa bolešću, bio je izvor inspiracije za mnoge druge pacijente, često zbijajući šale i unoseći nadu u bolničke hodnike. Njegovo povratak na scenu 2008. godine bio je trijumf, a publika ga je dočekala ovacijama i suzama. Njegova sposobnost da se vrati i da nastavi život nakon takvog gubitka bila je zaista inspirativna i dokaz njegove unutrašnje snage i predanosti životu.
Markov trag nastavlja da živi kroz njegov rad, njegovu ljubav prema porodici, prijateljima i umetnosti, ali i kroz sve one kojima je pomogao, bilo kroz finansijsku pomoć, bilo kroz podršku i ohrabrenje u najtežim trenucima. Danas se ime Marka Živića pamti ne samo po njegovim ulogama i profesionalnim uspesima, već po njegovoj hrabrosti, srčanosti i ljubavi prema životu, koja je bila prisutna u svakom njegovom potezu, reči i gestu
