Mihajlo Bata Paskaljević, jedno od najomiljenijih lica srpske kinematografije, preminuo je 2004. godine, u bolnici u Zemunu, ostavivši iza sebe neizbrisiv trag. Njegov odlazak bio je tih, bez pompe i medijske pažnje, što je bilo u skladu sa njegovim životom skromnim, daleko od glamura, ali ispunjenim nezaboravnim trenucima na ekranu.
- U trenutku njegove smrti, kraj njega nije bilo članova porodice, a vest o njegovom odlasku postala je poznata tek narednog jutra. Paskaljević je poslednji put zablistao na filmskom platnu u ostvarenju “Pljačka Trećeg rajha”, film koji je postao simboličan završetak njegovog bogatog glumačkog života. Iako je njegov lik uglavnom bio prisutan u manjim, sporednim ulogama, njegov talenat je bio toliko snažan da je svaka scena koju je izvodio postajala nezaboravna.
Bata Paskaljević nije imao ambicije za glavnim ulogama, ali njegova moć ležala je u tome što je svaku epizodnu rolu pretvarao u remek-delo. Iako nije bio glavni glumac u mnogim projektima, publika ga je obožavala zbog njegove sposobnosti da svakog lika, ma koliko mali bio, pretvori u živu osobu s kojom se lako mogla poistovetiti.
- Njegova harizma bila je nenametljiva, ali snažna. Iako je često igrao u drugoplaniranim ulogama, njegov pogled, mimika, pa čak i način govora, donosili su autentičnost i dubinu koju retko koji glumac može da postigne. Ove osobine učinile su ga voljenim od strane publike i kolega, a njegova sposobnost da unese život u svaki lik učinila ga je jednim od najomiljenijih lica jugoslovenskog i srpskog glumišta.
Bata je bio poznat i po svom duhovitom pristupu životu, što su njegovi prijatelji i kolege često isticali. Njegov smisao za humor, koji je znao da bude i sarkastičan i spontan, učinio je da ga mnogi pamte kao izuzetnog kolegu i prijatelja. Iako je bio poznat po štedljivosti, kolege su ga šaljivo prozvale “najvećom tvrdicom među glumcima”, što je on prihvatao sa smehom i ironijom. Iako je bio poznat po tome što nije voleo da troši novac, nikada nije dozvolio da to naruši njegov odnos sa prijateljima i kolegama. Njegova iskrenost i sposobnost da se ne shvata previše ozbiljno samo su doprinosile njegovoj omiljenosti među onima koji su ga poznavali.
- Ljubavni život Bate Paskaljevića bio je mnogo komplikovaniji i emotivniji nego što se činilo na prvi pogled. On se ženio čak pet puta, a svaki brak bio je drugačiji i ispunjen brojnim izazovima. Jedna od najpoznatijih ljubavnih avantura bila je ona sa fatalnom pevačicom brazilskog porekla, koja je u to vreme bila udata za bacača noževa. Njihova romansa bila je burna i strastvena, a Bata ju je pamtio kao jedan od najdramatičnijih perioda u svom životu. Iako su okolnosti bile komplikovane, emocija između njih bila je snažna, a njihov susret u hotelu Metropol postao je početak intenzivnog ljubavnog odnosa. Iako nije bilo lako, ova veza ostala je urezana u njegovom sećanju kao dokaz njegove sposobnosti da voli strastveno, čak i u nemogućim okolnostima.
Poslednja supruga Bate Paskaljevića, Fanika, bila je konobarica u kafani “Kosovski božur”, a njihov susret bio je potpuno spontan. On nije tražio glamur niti medijsku pažnju, već je našao ljubav u jednostavnom, iskrenom odnosu. Bez obzira na sve prethodne turbulencije, brak sa Fanikom ostao je stabilna luka u njegovom životu. Njihov brak bio je jedan od Batinog poslednjeg pokušaja da pronađe mir, iako su mu ljubavne avanture bile sve osim mirne.
- Bata Paskaljević je imao i filozofski pristup životu, verovao je da ozbiljnost može biti smešna, a sve što se previše drži ozbiljno, na kraju postaje komično. Njegova životna filozofija bila je jednostavna: sve što je ozbiljno, na kraju postaje smešno. Bez lažne uzvišenosti i patetike, Bata je uspevao da nađe humor u svemu, a upravo je taj pogled na svet učinio njegovu ličnost nezaboravnom. Njegov pristup životu odražavao se u njegovim ulogama na ekranu, gde je svaki lik bio osvežen njegovim specifičnim humorom i životnim stavom.
U poslednjim godinama svog života, Bata je ostao dosledan svojoj filozofiji – nije želeo da bude bogat ili slavljen, već da ostavi trag kroz svoj rad. Smrt ga je zatekla tiho, ali nije ga omela da nastavi da živi u srcima svojih obožavalaca. Iako je otišao, njegova umetnost i dalje živi. Svaka njegova uloga, svaka rečenica koju je izgovorio na ekranu, ostala je deo kolektivnog sećanja. Mihajlo Bata Paskaljević nije samo bio glumac – bio je simbol umetnosti koja je ukazivala na to da prava snaga leži u jednostavnosti i iskrenosti. Osećaj za humor, duboku emociju, i svakodnevnu stvarnost koju je prikazivao učinio ga je jedinstvenim i nezaboravnim likom na srpskoj sceni
