Rođendan jednog od najprepoznatljivijih glumaca sa ovih prostora, Zorana Cvijanovića, još jednom je otvorio priču o njegovom životnom putu koji nikada nije bio jednostavan, iako je sa strane često delovao stabilno i uspešno.
- Rođen 25. januara 1958. godine, Cvijanović je decenijama gradio karijeru punu velikih uloga, snažnih replika i likova koji su ostali duboko urezani u kolektivno pamćenje publike. Ipak, iza reflektora i aplauza, postojala je i ona druga, tiša strana života, u kojoj su se smenjivali pogrešne odluke, poverenje dato pogrešnim ljudima i finansijski problemi koji su u jednom trenutku pretili da uruše sve što je godinama stvarao.
Njegova profesionalna biografija deluje impresivno, ali privatna priča pokazuje koliko ni slava ni dugogodišnji rad ne garantuju sigurnost. Pre oko deset godina, glumac se našao u situaciji u kojoj se mnogi nikada ne bi nadali da će videti jedno poznato lice.
- Nakon sukoba sa dugogodišnjim prijateljem, Cvijanović je odlučio da sav novac koji je tada imao uloži u zajednički poslovni poduhvat, firmu za reciklažu. Ideja je na papiru delovala razumno i obećavajuće, ali se u praksi pretvorila u potpuni finansijski slom. Umesto dobiti, ostao je bez ušteđevine, bez oslonca i bez sigurnosti, što je direktno uticalo i na njegovu porodicu.
Posebno bolan deo te priče odnosio se na njegovu ćerku Milenu, koja je u tom periodu planirala školovanje u Sjedinjenim Američkim Državama. Dok su roditelji ranije verovali da će moći da joj obezbede miran početak akademskog puta, stvarnost ih je demantovala. Novac koji je nestao u lošoj investiciji značio je da Cvijanović više nije bio u mogućnosti da finansira obrazovanje svog deteta, što je za njega predstavljalo dodatni emotivni udarac. Umesto očaja, Milena je odlučila da situaciju preuzme u svoje ruke i da sama pokuša da prikupi sredstva potrebna za studije.
- O toj borbi, kako su kasnije pisali domaći mediji, svedočio je i njen lični angažman. Prema navodima portala MONDO, Milena je pokrenula prikupljanje sredstava kako bi ostvarila svoj san o studiranju na prestižnom univerzitetu Berkli. Iako su iznosi koji su se tražili bili veliki, nije odustajala. U toj inicijativi učestvovao je i njen otac, simbolično doniravši skroman iznos, želeći da pokaže podršku i veru u ćerkin put, iako je u tom trenutku bio finansijski iscrpljen.
Posebnu pažnju javnosti izazvala je činjenica da su među prvim donatorima bili i poznati sportisti. Polovina vaterpolo reprezentacije Srbije pružila je podršku Mileni Cvijanović, što je u javnosti dočekano kao snažan gest solidarnosti. Imena poput Filipa Filipovića, Duška Pijetlovića, Stefana Mitrovića, Živka Gocića i Milana Aleksića našla su se na listi onih koji su odlučili da pomognu. Ovaj čin je, kako su prenosili i Kurir i Espreso, pokazao da humanost i međusobna podrška i dalje imaju mesto u društvu, bez obzira na profesiju ili javni status.
- Iako je deo sredstava bio prikupljen, roditelji su i dalje morali da pronađu način da obezbede dodatni novac za put, smeštaj, ishranu, zdravstveno osiguranje i knjige. Godišnja školarina od oko 40.000 dolara predstavljala je ogroman teret, ali se porodica trudila da korak po korak savlada prepreke. Ta borba nije bila samo finansijska, već i emotivna, jer je nosila sa sobom osećaj krivice, odgovornosti i straha za budućnost.
- Dok se njegova ćerka borila za obrazovanje, Zoran Cvijanović se suočavao sa još težim udarcima. Finansijski problemi su se nastavili, a dugovi su rasli. U jednom trenutku, zbog dugovanja koja su premašila 70.000 evra, bio je primoran da napusti stan u kojem je živeo. Ova vest odjeknula je snažno u javnosti, jer je pokazala koliko brzo život može da se preokrene, čak i onima koji su decenijama prisutni na kulturnoj sceni. Ostati bez doma bio je simbol krajnjeg pada, ali i upozorenje koliko su životne okolnosti nepredvidive.
Prema pisanju dnevnog lista Blic, izvor blizak glumcu tada je otkrio da se nalazi u izuzetno teškom stanju, bez stalnog mesta za boravak u Beogradu i bez jasne perspektive kako da se izvuče iz problema. Te reči nisu imale senzacionalistički ton, već su delovale kao tihi vapaj za razumevanjem i empatijom. Javnost je tada mogla da vidi da se iza poznatog lica krije čovek koji se suočava sa istim strahovima i brigama kao i mnogi drugi.
- Ipak, priča o Zoranu Cvijanoviću nije samo priča o padu. Ona je i priča o istrajnosti, o prihvatanju grešaka i o pokušaju da se, uprkos svemu, zadrži dostojanstvo. Njegova karijera, duga gotovo pola veka, svedoči o predanosti poslu i umetnosti, ali njegov privatni put pokazuje koliko je važno biti oprezan u poverenju i odlukama. Greške koje je napravio skupo su ga koštale, ali nisu izbrisale njegov doprinos kulturi i filmu.
Ova životna epizoda često se navodi kao primer da se slične situacije mogu dogoditi svakome, bez obzira na slavu ili status. Mediji poput Stil Kurira i Glossyja u više navrata su podsećali da su finansijski padovi česta sudbina javnih ličnosti, ali da se o njima retko govori otvoreno. Upravo zato priča o Cvijanoviću ima dodatnu težinu – jer razbija iluziju savršenog života i podseća na realnost u kojoj su greške sastavni deo ljudskog iskustva.
Na kraju, ostaje slika čoveka koji je prošao kroz teške udarce, ali nije izgubio identitet. Njegova borba, i lična i porodična, ostaje snažan podsetnik na to koliko su solidarnost, podrška i upornost važni, naročito u trenucima kada se čini da se tlo izmiče pod nogama. I dok publika pamti njegove uloge, ova priča ostaje da svedoči o životu iza scene – složenom, ranjivom i duboko ljudskom
