Smrt je neizbežan deo života, ali mnogi veruju da to nije trenutak kada sve prestaje. U pravoslavnoj tradiciji smrt je samo prelaz u drugi svet, koji ljudske oči ne mogu videti.
- Ovaj proces traje i ima svoje faze, a prvih 40 dana nakon smrti su ključni za dušu pokojnika. Mnogi veruju da je tokom ovog perioda duša u posebnom stanju, između neba i zemlje, i da je potrebna pomoć od onih koji su ostali iza nje.
Prvi dani nakon smrti su kritični, jer duša započinje svoj put kroz svetove koje ljudi ne mogu da dožive. U početku, duša se oslobađa telesnih okova, a zahvaljujući pomoći anđela, ona posmatra mesta i ljude koje je volela za života. Iako duša nije u stanju da komunicira s ljudima jer je napustila telo, veruje se da može da oseća i posmatra događaje oko sebe.
- Prema verovanjima, tokom prvih dana, duša je sa anđelom čuvarom i drugim anđelom koji joj pomaže u tranziciji. Duša može da vidi svoje bližnje koji plaču, kao i lekare i osoblje ako je pokojnik umro u bolnici. Takođe, tokom ovog perioda, duša je oslobođena telesnih ograničenja i može da pređe velika rastojanja u vrlo kratkom vremenu.
Treći dan je posebno značajan, jer duša treba da prođe kroz podnebesje, dolazi pred prestol Božji, i suočava se sa suđenjem. U ovom trenutku, duša treba da se odluči hoće li biti sa Bogom ili će ući u tminu, sve do vaskrsenja ili Strašnog suda. Protojerej-stavrofor Vladimir Stupar objašnjava da duša, tokom svojih prvih 40 dana, bude u prisustvu anđela koji je vode kroz nebeska carstva i ukazuju joj lepotu Carstva nebeskog, ali i mučno iskustvo viđenja tamnih mesta gde duše koje nisu ostvarile svoj cilj bivaju odgurnute.
- U tom periodu, demoni pokušavaju da dušu odvedu u pakao, pokušavajući da je uvere da im se pridruži. Međutim, prema verovanjima, sve molitve i dobra dela koja su bližnji učinili za pokojnika mogu pomoći njegovoj duši da pređe ovaj put i dođe do Božjeg prestola.
Profesor Stupar takođe govori o nebeskim carinicima, mitarima, koji ispituju dušu u trenutku njenog prolaska prema Božjem prestolu. Ovi mitari predstavljaju prepreke kroz koje duša mora da prođe, a samo duše koje su se tokom života posvetile dobrim delima i molitvama mogu proći kroz ovaj proces bez opasnosti da budu odgurnute u tamu. U ovom periodu duša mora da bude potpuno spremna da se suoči sa Božjom pravednošću, koja se pojavljuje pred njom u trenutku kada je dosegne.
- Posle 40 dana, duša se nalazi pred Božjim prestolom, i tada je odluka doneta. Ukoliko je duša bila posvećena ljubavi prema Bogu i bližnjima, ona je u svetlosti i spremna da bude deo Božjeg Carstva. Međutim, duše koje nisu postigle taj cilj bivaju odgurnute u tamu, gde je, prema verovanjima, plač i škrgut zuba. Duša je tada suočena sa Božjom pravednošću, koja donosi konačnu odluku o njenoj sudbini. Ovaj trenutak je poslednji test za dušu, jer je na njemu da prepozna vrednost života i sve što je učinila tokom svog postojanja na zemlji.
- Iako je 40 dana period koji je ključan za dušu, postoji i mogućnost da se život ne završi odmah. Duše koje nisu bile spremne za sud mogu se povratiti u telo, kako bi im bila data još jedna prilika za pokajanje. Ovo se često naziva kliničkom smrću, gde se duša privremeno odvaja od tela, ali se potom vraća, omogućavajući osobi da se pokaje i pripremi za stvarni susret sa Bogom. Ovakva iskustva su potvrdili mnogi koji su preživeli kliničku smrt i doživeli povratak u telo, sa novim pogledom na život i veru.
U ovom procesu, svaki trenutak je važan, a naši bližnji mogu pomoći duši pokojnika tokom tih 40 dana. Kroz molitve, dobre misli i dela, oni mogu ublažiti put duše i pomoći joj da postigne spokoj pred Božjim prestolom. Duša koja je imala dobar odnos s Bogom i bližnjima, koja je živela život u ljubavi i obožavanju Boga, ima šanse da postigne svetlost, dok duša koja nije ostvarila te ciljeve mora da se suoči sa posljedicama svojih dela.
- Upravljački proces duše nakon smrti ostaje jedan od misteroznih delova ljudske sudbine, koji nas podseća na važnost naših postupaka i odnosa sa Bogom i drugim ljudima. Prema verovanjima, duša ne odlazi samo, već uz pomoć anđela i kroz proces ispitivanja i molitvi, nalazi svoje mesto, gde će biti do konačnog suda.
Iako se ova uverenja temelje na pravoslavnim učenjima, slična verovanja postoje i u drugim religijskim tradicijama širom sveta, što pokazuje univerzalnost pitanja o životu, smrti i onome što se dešava nakon što napustimo ovaj svet
