Priča o tri žene iz Turske, koje su donetele duboku i značajnu odluku da pređu u pravoslavlje, već je izazvala brojne poglede i komentare, kako u njihovoj domovini, tako i u srpskoj javnosti.
- Ova odluka nije bila doneta preko noći. Naime, proces preobražaja u veru koja se temelji na hrišćanskim principima započeo je mnogo ranije kroz detaljno upoznavanje sa pravoslavnom verom, uz čitanje hrišćanske literature i pažljivo istraživanje duhovnih aspekata života u Crkvi. Zanimljiv je i način na koji su se odlučile na krštenje u Trebinju, malom, ali duhovno bogatom mestu u Bosni i Hercegovini, koje im je postalo drugi dom.
Ova priča počinje prošle godine, kada je porodica iz Istanbula prvi put posetila Trebinje zbog poslovnih obaveza oca. Nisu mogli ni pretpostaviti da će im ovaj grad, sa svojom bogatom duhovnom tradicijom, ući u srce i postati ključna tačka u njihovom životnom putovanju.
- Prošle su nedelje od njihovog boravka u Trebinju, a sada su se ponovo vratile, odlučne da ovde obave značajan duhovni korak. U trenutku kada su prešle prag hrama Svetih arhangela, sve je bilo jasno – njihov život neće biti isti. Trebinje, sa svojim tišim, nenametljivim duhovnim okruženjem, ostavilo je neizbrisiv trag u njihovim životima, što je rezultiralo odlukom da pređu u pravoslavnu veru.
Krštenje je obavljeno u prisustvu lokalne zajednice, u hramu Svetih arhangela u naselju Hrupjela, gde su ove tri žene postale deo pravoslavne Crkve. Sveštenik Velimir Kovač predvodio je obred, koji je bio ispunjen dubokim duhovnim značenjem. Čitava ceremonija bila je istinski liturgijska, kao izraz zajedništva i povezivanja sa vernicima. Ovaj trenutak za njih nije bio samo formalnost, već početak novog života u Hristu, kao što je to naglasio otac Velimir u svojoj besedi. U Crkvi, kako je istaknuto, ne postoje razlike između ljudi na temelju porekla, jer svi čine jedno u Carstvu nebeskom.
- Takođe, proces preobražaja nije bio brz. Tri žene su se tokom vremena posvetile učenju i pažljivom proučavanju hrišćanskih učenja i dogmi. U Trebinju su otkrile liturgijski život Crkve, koji je za njih postao neizostavan deo svakodnevice. Oni su već nekoliko nedelja dolazili na liturgiju, pa nije bilo sumnje da će upravo ovde biti i primljene u zajednicu vernih kroz sakrament krštenja. Iako su zadržale svoja turska imena, svaki od njih je dobio i biblijsko ime koje je simbolizovalo njihov novi početak. Ana Merve Derja, Marija Aise Nulija i Jelisaveta Rejhan postale su nova imena koja nisu doživela kao napuštanje prošlosti, već kao njeno proširenje i duboko povezivanje sa duhovnim nasleđem.
- Ono što je još posebnije u ovoj priči jeste da su nakon krštenja, po prvi put, primile i svetu tajnu pričešća, što je dodatno potvrdilo njihov ulazak u zajednicu vernih. Ovaj dan, obeležen i svetim pričestom, označava završetak jednog procesa i početak novog životnog puta, sada oslonjenog na veru, ljubav i zajedništvo sa pravoslavnim vernicima. Liturgija nije bila samo obred, već potpun spoj sa životom u Crkvi, koji je za njih postao osnova njihovog svakodnevnog postojanja.
Kroz ovu priču, ne samo da su tri žene pronašle duhovnu sigurnost u pravoslavlju, već je i sam Trebinje postalo za njih više od običnog grada. Grad u kojem su odrasle u drugačijoj tradiciji, sada je postao prostor u kojem su pronašle novi početak. Za njih, prelazak u pravoslavlje nije samo promjena vere, već i duboka transformacija života i duhovnosti. Ovaj primer pokazuje da su verovanje i vera u Hrista snažan temelj za novi početak, bez obzira na poreklo i tradiciju iz koje čovek dolazi.
U svakom slučaju, odluka da pređu u pravoslavlje nije bila slučajna. Ova porodica iz Turske, kroz mesecima istraživanje, došla je do zaključka da je pravi trenutak za obnavljanje i obogatiti svoj duhovni život. I dok su prošli kroz mnoštvo iskušenja, liturgijski život i iskustvo u Trebinju bili su ti koji su ih usmerili ka pravoj istini. Krštenje i pričešće u hramu Svetih arhangela postali su simbol njihove duboke duhovne promena i snažnog duhovnog buđenja.
