Stara verovanja o novogodišnjoj jelki duboko su ukorenjena u tradiciji i kulturi Balkana, a ona sežu unazad nekoliko vekova. Iako danas mnogi ljudi kitnju jelku uglavnom zbog estetike i prazničnog duha, u prošlosti je ona imala mnogo dublje značenje.
- Jelka i drugi praznični ukrasi povezivani su s ritualima zaštite doma, prizivanjem sreće, zdravlja, plodnosti i blagostanja, ali i kao odbrana od negativnih sila tokom hladnih zimskih meseci. Iako su ova verovanja često smatrana kao deo folklora, ona su vekovima bila sastavni deo porodične tradicije.
Međutim, često se postavlja pitanje, posebno među vernicima, da li je u duhu pravoslavne tradicije okititi jelku za vreme praznika. U duhovnim krugovima postoje različita mišljenja o ovoj temi. Jedan od protosinđela, Teofil, podelio je priču koja potiče iz Rusije, u kojoj se navodi da je jelka bila poslednja koja nije imala šta da ponudi prilikom rođenja Isusa. Međutim, zvezda na nebu obasjala je jelku, te je ona simbolički dobila svoje značenje. Upravoslavnim tumačenjima, jelka se povezuje s rođenjem Isusa i njegovim prisustvom u svetu.
- Iako je pitanje postojanja pravoslavne dozvole za kićenje jelke i dalje uočljivo među vernicima, treba se podsetiti da je u prošlosti postojao niz drugih verovanja i pravila u vezi sa jelkom koja su bila deo tradicionalnog okvira. Prema tim pravilima, svaka greška pri unošenju jelke u dom ili njenom kićenju mogla je doneti nesreću ili bolest. Verovalo se da pravovremeni dolazak jelke u dom, kao i njen pravilan tretman tokom prazničnog perioda, donosi sreću, zdravlje i prosperitet.
Jedno od najpoznatijih pravila bilo je da jelka ne sme biti unesena pre vremena, tj. pre nego što je to bilo uobičajeno u narodnim verovanjima. U mnogim delovima Balkana verovalo se da jelka treba biti unesena neposredno pred Božić ili na Badnje veče. Prema tome, ukoliko jelka bude unesena pre vremena, smatralo se da bi to moglo da potroši njenu zaštitnu moć. Takođe, verovalo se da se u tom slučaju otvaraju vrata za zimske duhove, a godina bi mogla biti hladna, nesrećna i siromašna. Ova verovanja povezana su s željom da se očuva sigurnost doma, i sve ove rituale danas gledamo kao deo kulturne baštine.
- Još jedno od najvažnijih verovanja bila su pravila u vezi sa vremenom kada je trebalo skinuti jelku. U nekim krajevima Srbije, verovalo se da jelku treba skinuti pre prvog zalaska sunca nakon Bogojavljenja. Smatralo se da ostavljanje jelke nakon tog dana može dovesti do stagnacije, bolesti i nesreće. Suprotno tome, skidanje jelke prerano bilo je shvaćeno kao čin teranja sreće iz doma, čime se smatralo da će se prekinuti period radosti i zaštićenosti.
- Postojala su i određena verovanja u vezi sa simbolikom ukrasa. Na primer, nije bilo dopušteno ostaviti slomljene kuglice na jelki, jer se verovalo da one donose bolest, svađu i finansijske gubitke. Takođe, jelka koja nije bila okitena svetlima ili je imala slabo osvetljene lampice tumačila se kao znak da dom ulazi u sledeću godinu bez energije i snage. Ukoliko bi se jelka previše ukitila, to bi se smatralo pokazateljem pohlepe i sujete, a takvi postupci bili su povezivani s negativnim uticajima i nesrećom. Zbog toga se govorkalo: “Kitka koliko treba, da se zna mera u kući.”
Pored ovih verovanja, postojala su i neka koja su imala pozitivan kontekst. Zvezda na vrhu jelke, koja predstavlja svetlost Božiju, bila je simbol nade i vođstva. Ako bi zvezda pala, to je smatrano znakom da će naredna godina biti puna iskušenja. S druge strane, paukova mreža, koja je u nekim delovima Evrope stavljana na jelku, tumačila se kao znak blagostanja i zdravlja, jer se verovalo da je pauk pomogao u skrivanju Svete porodice. Zeleni ukrasi poput grančica i venčića simbolizovali su život u sred zime, a zvončići su smatrani zaštitnicima koji rasteruju negativnu energiju.
- Stara verovanja nisu bila samo praznoverja; ona su nastala iz realnih potreba da se obezbedi toplina i sigurnost u najhladnijem periodu godine. Ljudi su tražili načine da osiguraju zajedništvo u porodici i zaštitu svog doma. Danas ova verovanja možemo posmatrati kao deo kulturnog nasleđa, a ne kao stroga pravila. Bez obzira na to, ona nas podsećaju na značaj tradicije, zajedništva i nade koje praznična jelka nosi sa sobom.
Iako mnogi od nas ove običaje možda gledaju kao deo prošlih vremena, simbolika koju oni donose ostaje snažna. Jelka, uz sve svoje ukrase i boje, i dalje ima duboko ukorenjeno značenje u našoj tradiciji, podsećajući nas da u najhladnijim danima godine postoje svetli trenuci nade, mira i bliskosti
