Smrt Predraga Živkovića Tozovca ostavila je dubok trag na domaćoj muzičkoj sceni, ali je tek nakon njegovog odlaska u javnost isplivala priča koja je mnoge iznenadila i podelila.
- Iza lika legendarnog pevača narodne muzike, čiji su glas i pesme obeležile decenije, krila se složena porodična priča ispunjena prećutanim odnosima, emotivnim udaljavanjem i teškim odlukama koje su došle na videlo tek kada njega više nije bilo. Tozovac je preminuo 2021. godine u 84. godini života, nakon borbe sa virusom korona, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, uz počasti koje priliče velikom umetniku.
Dok su se poštovaoci opraštali od njega kroz pesme i uspomene, unutar porodice su se istovremeno otvarala pitanja koja su godinama stajala po strani. Najviše pažnje privukla je informacija da je pevač kompletnu imovinu prepisao supruzi Emiliji Mimi, ženi koju je oženio pred sam kraj života.
- Dva stana u Beogradu i kuća na Voždovcu, stečeni tokom dugogodišnje i uspešne karijere, nisu ostavljeni njegovim sinovima, već su, prema testamentu, pripali Mimi i njenim naslednicima. Ta odluka postala je povod za ozbiljan porodični sukob i otvorila pitanje odnosa koje je Tozovac imao sa sopstvenom decom.
Prema pisanju Srpskog telegrafa, pevač je testament sastavio u trenutku kada je saznao da je zaražen koronom, svestan da mu se život nalazi na prekretnici. Izvor blizak porodici naveo je da je Tozovac tada doneo odluku da imovinu ostavi osobi uz koju je proveo poslednje godine i sa kojom je imao izuzetno blizak odnos. Mimi je, kako se često isticalo, bila njegova najveća podrška i emotivni oslonac, dok su odnosi sa sinovima godinama bili hladni i opterećeni nesuglasicama.
- Njegovi vanbračni sinovi, Svetozar koji živi u Beogradu i drugi sin koji je godinama u Americi, sa ocem gotovo da nisu imali redovan kontakt. Svetozar se, prema svedočenjima, povremeno čuo sa Tozovcem, naročito kada je saznao da je bolestan. Ipak, ni ti razgovori nisu promenili pevačevu odluku da mu ne ostavi deo nasledstva. Zanimljivo je da se Svetozar nije pojavio na sahrani, navodno iz želje da ne privlači pažnju javnosti, ali je ocu kasnije položio cveće na grob, u tišini i bez svedoka. Taj gest mnogi su protumačili kao znak poštovanja, ali i kao simbol odnosa koji je ostao nedorečen.
Drugi sin, koji živi u Americi, prema navodima domaćih medija, tokom Tozovčeve bolesti nije pokazivao interesovanje za njegovo zdravstveno stanje. Tek nakon smrti stupio je u kontakt sa bratom, pokušavajući da sazna kako je podeljena imovina. Kada je postalo jasno da se u testamentu njihova imena uopšte ne pominju, usledilo je razočaranje, ali i otvoreni sukob između braće. Svetozar mu je, navodno, zamerio što se javlja tek nakon očeve smrti i to isključivo zbog nasledstva, dovodeći u pitanje njegovo moralno pravo da potražuje bilo šta.
- O ovim porodičnim razmiricama detaljnije je pisala Republika, pozivajući se na izvor blizak preminulom pevaču. Prema tim navodima, Tozovac nikada nije voleo da govori o privatnom životu, niti da u javnosti iznosi detalje o deci. Nesuglasice iz prošlosti, koje nikada nisu do kraja razrešene, dovele su do toga da se putevi oca i sinova raziđu. Svako je nastavio svojim putem, dok je pevač emotivnu sigurnost pronašao uz Mimu, ženu koju je, kako su mnogi govorili, smatrao svojom srodnom dušom.
Za razliku od odnosa sa decom, brak sa Mimi opisivan je kao skladan i ispunjen. Ljudi iz njihovog okruženja često su isticali da su funkcionisali kao tim i da je ona bila uz njega u najtežim trenucima. Upravo ta bliskost, prema mišljenju izvora, presudila je da Tozovac donese odluku koja je kasnije izazvala buru u javnosti. Njegova odluka nije bila impulsivna, već rezultat dugogodišnjeg osećaja pripadnosti i poverenja koje je imao prema supruzi.
- Dodatni uvid u ovu priču dao je i Kurir, navodeći da su rasprave oko testamenta bile burne, ali i da je ishod, s obzirom na Tozovčeve odnose sa sinovima, za mnoge bio očekivan. Iako je javnost navikla da poznate ličnosti idealizuje, ovaj slučaj pokazao je da ni slavni nisu imuni na porodične lomove i teške odluke. U pozadini muzičke slave ostaju odnosi koji se ne mogu popraviti u poslednjem trenutku i reči koje često ostanu neizgovorene.
Na kraju, priča o nasledstvu Predraga Živkovića Tozovca nije samo priča o imovini, već i o propuštenim prilikama za pomirenje. Ona podseća da slava i uspeh ne garantuju porodični sklad, kao i da odluke donete na kraju života često oslikavaju emotivne veze koje su bile najjače. Tozovac je iza sebe ostavio pesme koje će trajati, ali i porodičnu priču koja ostaje opomena da se najteži računi ponekad ispostavljaju tek kada je prekasno za razgovor
