Mirjana Nikolić ostala je upamćena kao jedno od onih lica koja su se na filmskom platnu pojavila gotovo stidljivo, ali su zauvek ostala urezana u kolektivno sećanje. Njena lepota nije bila napadna, već tiha, prirodna i nenametljiva, a upravo je takva pojava u jednom trenutku uspela da opčini čitavu Jugoslaviju.
- Publika ju je zavolela bez mnogo objašnjenja, kao da je njeno lice budilo neku davno zaboravljenu emociju, osećaj nevinosti i čiste filmske magije. Iako nije sanjala o glumi niti joj je ona bila životni cilj, sudbina ju je dovela pred kamere i upisala u istoriju domaće kinematografije.
Po obrazovanju istoričarka umetnosti, Mirjana Nikolić u svet filma ušla je gotovo slučajno. Njena pojava privukla je pažnju rediteljke Soje Jovanović, žene koja je imala izoštreno oko za autentičnost i prirodan talenat.
- Upravo zahvaljujući toj slučajnoj, ali sudbinskoj odluci, Mirjana je dobila priliku da se pojavi u filmu „Silom otac“, gde je igrala rame uz rame sa legendarnim Miodragom Petrovićem Čkaljom. On je, kako su kasnije svedočili ljudi sa snimanja, bio posebno naklonjen mladoj glumici, nazivajući je svojom miljenicom i ističući njeno nežno, gotovo detinje lice koje je zračilo iskrenošću. U vremenu kada su se tražile upečatljive i snažne figure, Mirjanina suptilnost bila je osveženje.
Nakon tog prvog iskustva, usledilo je nekoliko manjih uloga koje su nagoveštavale da bi njena karijera mogla da krene uzlaznom putanjom. Ipak, ključni trenutak dogodio se kada je dobila glavnu ulogu u filmu „Leptirica“. Taj projekat nije bio samo još jedan film u nizu, već prekretnica u jugoslovenskoj kinematografiji, jer je reč o prvom domaćem horor ostvarenju. Đorđe Kadijević, reditelj filma, izabrao je Mirjanu upravo zbog njenog blagorodnog izgleda, jer mu je bio potreban snažan kontrast između čiste, gotovo anđeoske pojave i mračne sudbine lika koji tumači. Taj sudar lepote i užasa dao je filmu posebnu snagu.
- Atmosfera „Leptirice“ bila je toliko snažna i uznemirujuća da se o njoj pričalo godinama. Tokom televizijske premijere početkom sedamdesetih, film je izazvao pravu buru emocija. Zabeležen je čak i slučaj da je jedan gledalac preminuo tokom emitovanja, dok su mnogi napuštali bioskope i dnevne sobe u šoku, prestravljeni viđenim. Prema pisanju domaćih medija poput Politike i Radio-televizije Srbije, „Leptirica“ je ostavila dubok trag i postala svojevrsni fenomen koji je prevazišao granice tadašnje države. Upravo u tim tekstovima isticalo se da je Mirjanina uloga doprinela autentičnosti filma i njegovoj trajnoj popularnosti.
Iako su joj mnogi predviđali veliku i dugu karijeru, Mirjana Nikolić se nakon tog uspeha postepeno povukla iz javnosti. Poslednji značajniji angažman imala je u seriji „Vuk Karadžić“, nakon čega je gotovo nestala sa scene. Razlozi njenog povlačenja nikada nisu do kraja razjašnjeni, a ona sama nije tražila pažnju niti je davala intervjue. Ta tišina dodatno je doprinela mistici koja se godinama plela oko njenog imena.
- Đorđe Kadijević je u jednom kasnijem razgovoru priznao da sa njom nije bio u čestom kontaktu nakon završetka snimanja, te da ju je sasvim slučajno sreo neposredno pred njenu smrt 2012. godine. Taj susret ostavio je snažan utisak na njega, jer je shvatio da Mirjana nikada nije imala priliku da vidi koliki je značaj njenog rada za publiku, ne samo na ovim prostorima već i šire. Upravo zbog toga, u njenu čast organizovao je posebnu projekciju „Leptirice“, kao tihi omaž glumici koja je ostavila neizbrisiv trag, a otišla gotovo neprimetno.
Prema podacima koje su kasnije objavili domaći kulturni portali poput B92 i Jugoslovenske kinoteke, interesovanje za „Leptiricu“ raslo je iz godine u godinu, naročito među mlađim generacijama koje su film otkrivale putem televizije i interneta. U tim analizama često se naglašavalo da je Mirjana Nikolić bila simbol jedne drugačije, tiše slave, koja nije zavisila od skandala ili medijske eksponiranosti, već isključivo od autentičnog talenta i posebne pojave.
- Njena smrt 2012. godine prošla je bez velike pompe, ali je u krugovima filmskih znalaca i poštovalaca izazvala iskrenu tugu. Mnogi su tada shvatili da je otišla žena čije je lice obeležilo jednu epohu, iako je sama izabrala život daleko od reflektora. Danas se Mirjana Nikolić pominje sa dozom nostalgije i poštovanja, kao podsetnik na vreme kada je filmska umetnost imala moć da uplaši, očara i duboko dirne.
Upravo zato njena priča i dalje živi. Ne kao priča o zvezdi koja je jurila slavu, već o glumici koju je slava pronašla, a ona je tiho pustila da prođe. Njeno nasleđe ostalo je sačuvano u jednoj ulozi koja je bila dovoljna da je upiše u istoriju i u sećanja publike koja je, nekada davno, zbog nje vrištala – ali je nikada nije zaboravila
