Isidora Bjelica bila je jedna od najistaknutijih i najprovokativnijih figura na savremenoj srpskoj književnoj sceni.
- Njena životna priča, koja je obuhvatala ne samo uspehe u književnosti, već i borbu sa opakom bolešću, bila je ispunjena hrabrošću, humorom i neverovatnom energijom. Iako je bila suočena s ozbiljnim zdravstvenim problemima, njena snaga da se nosi s bolešću i ostane dosledna sebi, ostavila je dubok utisak na sve koji su je poznavali i pratili.
Isidora je 2012. godine saznala da boluje od raka jajnika, bolesti koja je bila već u uznapredovaloj fazi. Iako su lekari bili zabrinuti za njen opstanak, ona nije klonula duhom. Tokom godine koja je usledila, prošla je kroz razne terapije, kako klasične, tako i alternativne, stalno u potrazi za načinom da produži život i poboljša njegov kvalitet.
- Iako se držala zdravog načina života, verovala je da su presudni faktori za njen rak duboko potisnute emocije i hronična tuga, koju je smatrala najkancerogenijom stvarju na svetu. Iako je bila osoba koja nikada nije pušila, nije pila alkohol i vodila zdrav život, smatrała je da su njene emotivne borbe, posebno velike tuge i stresovi kroz koje je prošla, imali ključnu ulogu u njenoj bolesti.
U intervjuima, često je otvoreno pričala o svojim terapijama i ishrani. “Ja sam bila na potpuno sirovoj hrani i moj kancer je progredirao, a neki su se izlečili na taj način”, rekla je Isidora. Smatrala je da je najvažniji faktor u lečenju smanjenje unosa ugljenih hidrata, jer je verovala da šećer hrani kancer. Za nju je stres, zagađenost i emocionalna tuga predstavljali veći problem nego bilo koja nezdrava navika. Kroz ove izjave, Isidora je pokušavala da razjasni šta je, po njenom mišljenju, pravi okidač za rak, ističući kako, iako su svi njeni prijatelji i poznanici živeli zdravo, većina njih je prošla kroz značajan emocionalni stres.
Iako je Isidora bila ozbiljno bolesna, nije gubila svoj prepoznatljiv humor i duhovitost. Svojoj prijateljici Zorani Pavić, u trenucima kada je već bila svesna svoje smrtne opasnosti, poslala je poruku u kojoj joj je poverila organizaciju svoje posmrtne proslave. Ali, Isidora nije želela običan komemorativni skup. Zamolila je da organizuje “afterlajf parti”, proslavu u vedrom tonu, sa zvanicama oblečenim u belo. Njena želja je ispunjena, pa je četrdeset dana nakon njene smrti, uz saglasnost porodice, organizovan upravo takav događaj, u duhu njene ličnosti — svetao, dostojanstven, ali i prepun humora, kako je ona sama želela.
- Iako je njen virtuelni testament imao emocionalnu i simboličnu vrednost, pravnu stranu svog nasledstva Isidora je uredila tradicionalnim putem. Imovinu je testamentom ostavila svojoj deci, ćerki Vili i sinu Lavu. Njen suprug, reditelj Nebojša Pajkić, nije bio naveden kao naslednik, što je javno prihvatio, naglašavajući kako mu je najvažnije da su deca obezbeđena. Isidora je, iako je veliki deo svog imanja potrošila na lečenje, iza sebe ostavila mnogo vrednije nasleđe: primer hrabrosti, posvećenosti porodici i neverovatne istrajnosti u borbi sa životnim nedaćama.
Ona je, još za života, otvoreno pisala o ideji “virtuelnog testamenta”, verujući da bi ljudi trebalo da javno izražavaju svoje želje, kako bi se izbegli sporovi nakon smrti. Smatrala je da jasno izgovorena volja ima veću snagu od bilo kojeg formalnog dokumenta. U jednoj svojoj kolumni navela je da bi volela skromnu i tiho organizovanu sahranu, bez pompe, s jednostavnim obeležjima, kako bi njeni najbliži bili pošteđeni dodatnog stresa koji smrt često donosi.
Isidorin život, iako ispunjen patnjama, bio je svetao primer posvećenosti i borbe, i njen testament, bilo virtuelni ili pravi, bio je odraz njene snage i jedinstvene osobnosti. Njena poruka ostaje jasna i danas — život treba živeti hrabro, sa humorom, ljubavlju i hrabrošću, čak i kad se suočavamo sa najtežim iskušenjima. Isidora Bjelica ostavila je neizbrisiv trag, kako u literaturi, tako i u srcima svih koji su pratili njen borbeni put kroz život
