Subota ujutro, 16. maja 1992. godine, označila je kraj jednog od najambicioznijih vojnih projekata bivše Jugoslavije. Tačno u 5.20 sati prvi talas eksplozija odjeknuo je na aerodromu Željava, a samo nekoliko minuta kasnije, serija snažnih detonacija potresla je piste i podzemne galerije.
- U 6.47 sati čula se finalna eksplozija u dubini planine, a sva četiri ulaza u podzemne hangare bila su zarušena, ostavljajući za sobom scene gotovo apokaliptičnog razaranja. Ova masivna operacija bila je delo specijalne inženjerijske jedinice bivše JNA, koja je odlučila da uništi jedan od najskupljih i najtajanstvenijih objekata svoje epohe. Procene troškova izgradnje Željave kreću se od četiri do osam milijardi dolara, a sam kompleks bio je simbol tehničke moći i ambicija SFRJ.
Aerodrom Željava, poznat pod šifrovanim nazivom “Objekat 505”, izgrađen je tokom Hladnog rata i služio je kao podzemna vazduhoplovna baza koja je mogla izdržati čak i nuklearni udar. Gradnja je trajala gotovo deceniju, a objekt je bio strateški odgovor na stalnu zabrinutost jugoslovenskog vojnog vrha nakon sukoba sa Staljinom 1948. godine. Tito i njegovi saradnici smatrali su da klasične baze ne mogu pružiti dovoljno zaštite, pa je odlučeno da se stvore tuneli i hangari koji će moći da funkcionišu u ekstremnim uslovima ratnog sukoba. Tuneli su imali ukupnu dužinu od oko 3.500 metara, širinu od 20 i visinu od 8 metara, dok su čelična vrata težila i do 100 tona. Baza je mogla primiti više od pedeset borbenih aviona, dok je sistem uključivao pet pista i kompleksnu mrežu podzemnih galerija.
Eksplozije koje su uništile aerodrom bile su pažljivo planirane i izvedene sa preciznošću. Komore za smeštaj eksploziva bile su zakopane ispod pista i hangara, projektovane tako da se aktiviraju simultano. U 6.47 sati završna detonacija probila je planinu Plješivicu, a dim i plamen podigli su se visoko nad Bihaćem. Prema nekim pričama, efekti ovih eksplozija bili su toliko snažni da su podsećali na zemljotres jačine devet po Merkalijevoj skali. Ukupno je upotrebljeno 56 tona eksploziva, što je učinilo čitav kompleks neupotrebljivim. Za nekadašnje zaposlene – pilote, tehničare i vojnike, njih oko 2.000 – Željava je bila mesto prestiža, ali i strašnog kraja. Jedini element koji je preživeo bio je radar na vrhu Plješivice.
- Nakon rata, aerodrom i okolina ostali su napušteni i minirani. Godinama su ljudi pokušavali da iskoriste prostor, bilo za civilne potrebe, bilo u potrazi za sekundarnim sirovinama, ali nijedna od tih inicijativa nije ostvarena. Planovi da pista postane centar za azilante ili da se koristi u civilnom saobraćaju nikada nisu sprovedeni, dok je aerodrom u Golubiću kod Bihaća preuzeo civilnu funkciju. Danas, Željava stoji kao tihi podzemni gigant, mesto koje povremeno posećuju avanturisti i ljubitelji vojne istorije, a i dalje simbolizuje vojnu moć i tehničku inovativnost bivše države.
Istorijski značaj aerodroma Željava potvrđuje i njegov tehnički nivo izgradnje. Baza je bila projektovana da izdrži direktan udar nuklearne bombe snage 20 kilotona, što je otprilike ekvivalent bombe bačene na Nagasaki. Takva preciznost i otpornost učinile su je jednom od najsigurnijih vojnih baza u Evropi. Planiranje i gradnja trajali su skoro deset godina, a objekat je bio zaklonjen unutar planinskih masiva, što ga je činilo gotovo nevidljivim za potencijalnog napadača.
- U domaćim izvorima ovaj događaj je i danas predmet fascinacije i istraživanja. Prema tekstu objavljenom na portalu Mondo.rs, detonacije su izazvale efekat gotovo katastrofične prirode, a kompleks je uništen u potpunosti nakon više decenija pažljivo planirane funkcionalnosti. Istovremeno, portal Kurir ističe kako su stotine tona eksploziva progutale infrastrukturu u kojoj je nekada bilo preko dve hiljade ljudi, ostavljajući samo radarsku stanicu netaknutu, dok su delovi tunela i hala srušeni. Dodatno, istorijski magazin Espreso beleži kako su planine oko Bihaća neko vreme služile kao svedoci vojnih ambicija SFRJ, dok se danas prostor koristi uglavnom za rekreaciju i istraživanje ruševina.
Kompleks Željava ostaje jedno od najupečatljivijih sećanja na Hladni rat u regionu. Njegova izgradnja i uništenje simbolizuju kontrast između tehnološkog napretka i političkih turbulencija. Ono što je nekada bio simbol snage i sigurnosti, danas je mesto za avanturiste i istoričare, koji tragaju za pričama iz vremena kada su planine skrivale tajne jugoslovenske vojne industrije. Iako minirana i devastirana, baza i dalje fascinira svojom skalom, arhitekturom i dramatičnim završetkom, predstavljajući jedinstvenu svedočanstvo o ambicijama i strahovima jedne epohe.
Aerodrom Željava tako postaje simbol ne samo vojne moći, već i prolaznosti ljudskih projekata pred snagom istorije. Njegova podzemna mreža tunela, ogromni hangari i masivna vrata podsećaju na vreme kada je bezbednost države bila prioritet, dok današnje ruševine govore o posledicama sukoba i promena vlasti. Bez obzira na svoju sadašnju funkciju, aerodrom i dalje privlači pažnju stručnjaka i turista, koji kroz istraživanje tunela pokušavaju da osete duh vremena i veličinu projekta koji je nekada bio ponos SFRJ.
