Reči koje koristimo svakodnevno imaju veliku moć. Mogu da izgrade, ali i da unište. Roditeljski uticaj na dete je nezamisliv, jer deca preuzimaju i upijaju mnogo toga iz svega što im se kaže.
- Iako roditelji često ne shvataju ozbiljnost reči koje izgovaraju, psiholozi ističu da neke fraze mogu imati dubok, dugotrajan uticaj na detetov emocionalni i psihološki razvoj. U tekstu koji je preneo Kurir, psiholozi su upozorili na osam fraza koje nikada ne bi smele da budu upotrebljavane u komunikaciji sa decom, jer mogu značajno negativno uticati na njihovo samopouzdanje, emocionalnu stabilnost i buduće ponašanje.
Jedna od fraza koja se najčešće koristi u trenutku frustracije je: “Kako možeš biti tako glup/nespretan/spor?!”. Ovo nije samo kritikovanje, već direktno označavanje deteta. Psihologe brine što deca mogu početi da veruju u te negativne etikete i formiraju osećaj inferiornosti, koji ih kasnije može pratiti kroz ceo život.
- Takav stav može ubiti inicijativu i želju za učenjem. Isto tako, upotreba fraze kao što je: “Da si mislio na moje zdravlje, ne bi ovo radio!” stvara manipulativnu dinamiku u kojoj dete oseća krivicu zbog svega što se dešava, pa i kad nema nikakve stvarne veze sa situacijom. Ovaj oblik manipulacije strahom stvara dubok psihološki problem kod deteta, koji se ogleda u konstantnom strahu od toga da ne povredi voljenu osobu. Blic ukazuje na važnost prepoznavanja ovih fraza i njihovih posledica.
Drugi problematičan oblik verbalne manipulacije je rečenica: “Uopšte me ne voliš! / Sada ja tebe ne volim tebe.” Na prvi pogled, ovo može delovati kao povremeni izlaz iz situacije, ali duboko potresa osnovne temelje međuljudskih odnosa. Dete uči da ljubav nije bezuslovna, već nešto što se mora “zaslužiti”. To može stvoriti nesigurnost u njihove sposobnosti da razvijaju zdrave i stabilne emotivne odnose u budućnosti. Kurir navodi da ova fraza ugrožava detetovo shvatanje ljubavi, jer im govori da ljubav zavisi od njihovih postupaka.
- Poređenje sa drugom decom je takođe fraza koju roditelji često koriste, a koja ima ozbiljne negativne posledice. Fraze poput: “Sva deca su dobra, ali ti…” ili “Petja je tako dobar dečko, ali ti…” izazivaju kod deteta osećaj nesigurnosti, zavisti, a i neprijateljstva prema onima sa kojima se poredi. Ovaj oblik mišljenja doprinosi stalnom stresu i osećaju da se mora takmičiti s drugima, što negativno utiče na njihov razvoj. Deca postaju opterećena tim poređenjima, što ometa njihov emocionalni razvoj. Poređenje sa drugima takođe stvara nesvesnu konkurenciju koja može potisnuti zdravu samosvest i razviti nezdravu zavisnost od spoljnog vrednovanja. Sensa takođe napominje da je važno izbegavati poređenja, jer to može izazvati dugoročne posledice u detetovom samopouzdanju.
Jedan od još ozbiljnijih problema u komunikaciji s decom jeste ignorisanje njihovih osećanja i želja, kao što je rečenica: “Ti nemaš pojma šta hoćeš i želiš! Predomislićeš se.” Ovakvo ponašanje može da izazove emocionalnu konfuziju kod deteta, jer se osećaju neslušano i neshvaćeno. Psiholozi savetuju da se detetove želje ne ignorišu, jer to može dovesti do problema u kasnijem životu sa postavljanjem granica i izražavanjem ličnih potreba. Mondo piše da roditelji treba da se potrude da stvaraju prostor za detetovu emocionalnu i intelektualnu samostalnost, što uključuje i slušanje i razumevanje njihovih želja.
- Roditelji ponekad koriste pretnje, poput: “Ako to ponovo uradiš, otići ćeš da živiš sa bakom / odvešćeš te u sirotište / policija će doći po tebe!” Ove pretnje imaju ozbiljan uticaj na psihičko zdravlje deteta. Stvaraju strah od napuštanja, od gubitka ljubavi i sigurnosti. Deca koja su izložena ovakvim pretnjama razvijaju dubok osećaj anksioznosti i nesigurnosti, a ponekad se i povlače, postaju preterano poslušna, ili pak, u ekstremnim slučajevima, emocionalno distancirana. Kurir podseća da roditelji treba da koriste pozitivne metode vaspitanja, bez upotrebe pretnji koje uznemiravaju decu.
Zabrana izražavanja emocija, poput: “Prestani da plačeš odmah! / Nisi devojčica! / Biti hirovit nije lepo”, takođe ima ozbiljne posledice. Potiskivanje emocija u detinjstvu može rezultirati problemima u adolescenciji i odraslom dobu, jer deca uče da njihova osećanja nisu važna i da ih treba potisnuti. Ovo može dovesti do ozbiljnih psiholoških problema, uključujući depresiju i anksioznost. Mondo smatra da je važno pružiti detetu mogućnost da se emocionalno izrazi i da roditelj bude podrška u procesu emotivnog sazrevanja.
- Na kraju, izjave poput: “Sa ovakvim stavom prema učenju, nikada nećeš uspeti! / Završićeš čisteći dvorišta!” mogu uništiti detetovu motivaciju i dovesti do toga da dete poveruje da nije sposobno za bolje. Ove fraze umanjuju snove i aspiracije deteta, stvarajući pesimistički pogled na budućnost. Iako roditelji žele da motivišu svoju decu, ovakvi komentari mogu samo pogoršati situaciju i stvoriti prepreke u njihovom napredovanju.
Svaka od ovih fraza nosi ozbiljan emotivni teret za dete, koji može trajati čitavog života. Stručnjaci ističu da roditelji treba da budu pažljiviji sa svojim rečima, jer one oblikuju ne samo detetovu sadašnjost, već i njegovu budućnost. Kako je Sensa navela, važno je da roditelji nauče da koriste pozitivne i podržavajuće fraze koje pomažu deci da razvijaju zdravo samopouzdanje, emocionalnu stabilnost i sposobnost da se nose sa životnim izazovima
