Životna priča Borka Radivojevića razvijala se tiho, uporno i bez prečica, ali je danas gotovo nemoguće govoriti o estradnoj sceni bez njegovog imena. Iza imidža jednog od najtraženijih harmonikaša stoji detinjstvo obeleženo muzikom, ranim odricanjima i istrajnošću koja ga je odvela do samog vrha.
- Rođen 1983. godine u selu Ćovdin, nadomak Petrovca na Mlavi, odrastao je u sredini u kojoj su tradicija i narodna muzika bili deo svakodnevice. Harmonika mu je, kako je više puta isticao, ušla u život gotovo istovremeno sa prvim koracima, a ta veza nije prekidana ni u periodima kada je narodna muzika bila potcenjivana i smatrana nepoželjnom.
Već kao dete pokazivao je izuzetnu posvećenost instrumentu. Dok su se druga deca igrala, njega je zanimalo samo kako da iz harmonike izvuče još čistiji i snažniji ton. Ta opsesija muzikom nije bila prolazna faza, već temelj svega što je kasnije izgradio. Iako je bilo trenutaka kada je zbog svog muzičkog izbora nailazio na nerazumevanje, naročito u periodu kada se narodna muzika smatrala nazadnom, Radivojević nikada nije razmišljao o odustajanju. Upravo ti trenuci učvrstili su njegovu odluku da ostane veran sebi.
- Formalno muzičko obrazovanje započeo je izuzetno rano, sa svega pet godina, a školovanje je nastavio u muzičkim školama u Kragujevcu i Požarevcu. Tokom tih godina, paralelno sa učenjem, počeo je da se takmiči i vrlo brzo skreće pažnju stručne javnosti. Prva velika potvrda talenta stigla je sredinom devedesetih, kada je pobedio na harmonikaškom festivalu u Sokobanji, a ubrzo zatim i na nacionalnom takmičenju u Beogradu. Prema pisanju domaćeg portala Republika, upravo su te nagrade bile prelomni trenutak koji ga je uverio da muzika može biti ne samo ljubav, već i životni poziv.
Kako su se nizale nagrade u zemlji i inostranstvu, uključujući i prestižna takmičenja u Portugalu i Litvaniji, Radivojević je postajao sve prisutniji na muzičkoj sceni. Osnivanje grupe „Tigrovi“ otvorilo mu je vrata saradnje sa velikim imenima, ali i kafanskog sveta u kojem se muzika ne meri satnicom, već emocijom. Posebno mesto u njegovom sećanju zauzimaju noći provedene sa Šabanom Šaulićem, legendom narodne muzike, od kojeg je, kako sam priznaje, naučio više o životu nego o samom pevanju. Te duge noćne priče, koje su se često završavale u zoru, ostale su trajna inspiracija.
- Preokret u karijeri desio se sa singlom „Bomba“, koji mu je omogućio međunarodne saradnje i snimanja van granica Srbije. Ipak, pravi uzlet kod domaće publike došao je kroz projekat „Soba za plakanje“, realizovan sa Slađom Alegro. Taj live album postao je prepoznatljiv simbol emocije i autentičnosti, a Borko je od tada postao nezaobilazan izbor za svadbe, privatna slavlja i velike događaje širom sveta gde žive naši ljudi. Kako navodi Nova.rs, Radivojević je jedan od retkih muzičara koji ima nastupe zakazane i po dve godine unapred, što dovoljno govori o njegovom statusu.
Uprkos profesionalnom uspehu, privatni život uvek je nastojao da drži daleko od reflektora. U skladnom je braku sa Milenom Radosavljević, sa kojom ima troje dece. Iako mu česta putovanja teško padaju, porodica mu ostaje najveći oslonac i motiv. Posebnu emociju u njegov život unelo je rođenje unuka Jakova, kada je u 42. godini postao deda. Njegova ćerka Anastasija odlučila je da se vrlo mlada uda i postane majka, a Radivojević je taj trenutak opisao kao novu dimenziju sreće koja je ispunila njihov dom.
- Na estradi je poznat i kao „kralj bakšiša“, što potvrđuju brojni snimci sa veselja na kojima se vidi koliku emociju publika ima prema njegovoj muzici. Ipak, sam ističe da iza tih scena stoji kolektivni rad celog orkestra i dogovori koji često nemaju veze sa onim što se vidi na društvenim mrežama. Pokloni koje je dobijao tokom karijere često su bili simbolični, ali duboko emotivni, od dukata karakterističnih za njegov rodni kraj, do nesvakidašnjih ponuda poput placa na Mokroj Gori. Prema pisanju Kurira, upravo ti gestovi svedoče o poštovanju koje publika gaji prema njemu.
Jedan od najzahtevnijih trenutaka u njegovoj karijeri bila je svirka koja je trajala neverovatnih 17 sati bez pauze, na svadbi u okolini Petrovca na Mlavi. Takvi nastupi, iako fizički iscrpljujući, za njega predstavljaju potvrdu izdržljivosti i ljubavi prema poslu. Pored Srbije, veliku popularnost stekao je i u Rumuniji, gde publika, kako kaže, iskreno poštuje muziku i muzičare, bez obzira na žanr.
- Poseban ponos doživeo je nedavno, kada je organizovao veliko slavlje povodom punoletstva sina Luke. Tom prilikom obezbedio mu je školovanje u Švajcarskoj i stan u Beogradu, želeći da mu pruži stabilan i kvalitetan početak odraslog života. Organizacija proslave, poverena supruzi, bila je besprekorno izvedena, a događaj je okupio veliki broj zvanica i ostavio snažan utisak.
Priča Borka Radivojevića nije samo priča o uspehu na estradi. To je svedočanstvo o istrajnosti, vernosti sopstvenom identitetu i snazi porodice. Od sela kraj Petrovca na Mlavi do svetskih bina, njegov put pokazuje da talenat, kada je potkrepljen radom i emocijom, uvek pronađe svoj put do publike
