Priča o sedmogodišnjoj Maši i njenoj majci Neli duboko je potresla sve koji su za nju čuli, jer u sebi nosi mešavinu nade, straha, očaja i neverovatnog obrta koji se završio spasom u poslednjem trenutku.
- Maša je bila dete koje je došlo na svet nakon dugog čekanja, dete koje je majka želela više od svega. Neli je godinama pokušavala da zatrudni, prolazila kroz razočaranja i tihe borbe koje poznaju samo žene koje čeznu za majčinstvom. Kada je u 32. godini konačno postala majka, činilo se da je njen život dobio puni smisao. Međutim, sreća nije dugo trajala u obliku kakav je zamišljala.
Ubrzo nakon Mašinog rođenja, njen suprug je iznenada nestao iz njihovih života. Prekinuo je svaki kontakt, ne samo sa Nelom već i sa sopstvenom ćerkom. Taj odlazak ostavio je prazninu, ali Neli nije dozvolila da je slomi. Svaki atom snage usmerila je ka Maši, trudeći se da joj pruži bezbedno i ispunjeno detinjstvo. Ostala je sama, ali ne i bespomoćna.
- Pokrenula je sopstveni posao, koji je vremenom postao uspešan, i pokazala da može da stoji čvrsto na nogama. Veliku ulogu u njihovim životima imala je i Mašina baka, žena koja je bila oslonac, uteha i pomoć u svakodnevici, neko ko je s bezgraničnom ljubavlju provodio vreme sa unukom.
U želji da pobegnu od gradske gužve i provedu više vremena u prirodi, Neli je kupila vikendicu nedaleko od Nižnjeg Novgoroda. To mesto ubrzo je postalo njihovo malo utočište, tiho porodično gnezdo gde su se stvarale uspomene. Letnji dani prolazili su spokojno, baka i unuka su boravile tamo, dok bi Neli dolazila posle posla i trudila se da nadoknadi svaki trenutak koji nije mogla da provede s njima. Ništa nije nagoveštavalo da će se taj mir pretvoriti u najgoru noćnu moru.
- Uoči jednog posebno važnog dana, večeri pred Mašin polazak u prvi razred, sve je delovalo sasvim obično. Neli je tog dana planirala da posle posla dođe u vikendicu kako bi se zajedno spakovale i vratile u grad. Bila je u stalnom kontaktu sa majkom i ćerkom, a tokom jednog telefonskog razgovora baka joj je rekla da će malo leći da odmori jer joj je skočio pritisak, uverena da se Maša igra u dvorištu. Taj trenutak neopreznog mira pokazao se kobnim.
Kada je baka izašla napolje i počela da doziva unuku, odgovor je izostao. Dvorište je bilo prazno, a kapija otvorena. Panika se uvukla u kosti. Neli je u tom trenutku shvatila da se dogodilo nešto strašno. Znala je da je kapija bila zaključana posebnom bravom, upravo da Maša ne bi mogla sama da izađe. Bez razmišljanja je sve ostavila i krenula ka vikendici. Četrdeset minuta kasnije bila je na mestu, sa srcem koje je tuklo u grlu.
- U očaju je obilazila okolinu, vozila se seoskim putevima, čak svratila i do najbliže policijske stanice, nadajući se da je neko možda pronašao dete i doveo ga tamo. Međutim, niko ništa nije video. Policija je reagovala brzo, blokirala izlaze iz sela i započela potragu. U takvim situacijama vreme je najveći neprijatelj. Prvobitna pretpostavka bila je da je devojčica sama izašla i izgubila se u šumi koja je okruživala selo, ali majka i baka su bile uverene da to nije moguće.
Kako su minuti prolazili, a Maše nije bilo, u potragu su se uključili i volonteri. Emitovali su majčin glas preko razglasa, nadajući se da će dete, ako je uplašeno i sakriveno, čuti poznati zvuk i odazvati se. Istovremeno, policija je počela da razmatra ozbiljniju mogućnost – otmicu. Sumnja je u početku pala na oca, ali je on imao čvrst alibi. Ubrzo su otkriveni i podaci o dve devojčice koje su u prethodnim mesecima nestale u istom regionu. Strah da se pojavio serijski napadač širio se poput požara.
- Kako je noć padala, broj ljudi u selu je rastao. Policajci, istražitelji i dobrovoljci pretraživali su svaki pedalj, ali rezultata nije bilo. Neli je bila na ivici pucanja, obuzeta beznađem i mislima koje nijedna majka ne bi smela da ima. A onda se pojavio prvi trag koji je promenio tok potrage. Jedan meštanin ispričao je da je video muškarca kako nosi plavokosu devojčicu ka šumi. Policija je odmah krenula tim pravcem i ubrzo pronašla otiske stopala odrasle osobe i deteta. Tragovi su vodili duboko u šumu i jasno pokazivali da su se kretali brzo, gotovo trčeći.
Posle petnaest minuta napete potere, policajci su u šipražju ugledali malo telo. Bila je to Maša. Živa, ali prestravljena, sa modricama na licu. Ubrzo su stigli lekari, a zatim i majka koja je, slomljena od straha, pritrčala ćerki. U policijskom automobilu, Neli ju je čvrsto držala, gledajući otečeno lice i boreći se sa suzama.
- Maša je skupila snagu da ispriča šta se dogodilo. Nije sama izašla iz dvorišta. Komšija ju je pozvao, poznato lice kome je verovala. Odveo ju je u kuću, gde je, kada je počela da vrišti, udario i onesvestio. Kada se probudila, vukao ju je kroz šumu. Spas je stigao u trenutku kada je čula policijske povike i videla svetla baterija. Napadač je pobegao, ostavljajući za sobom lične stvari koje su ga odale. Zahvaljujući pronađenom telefonu, brzo je identifikovan i uhapšen. Priznao je zločin i kasnije je osuđen na dugogodišnju zatvorsku kaznu.
Ova priča ostaje snažno upozorenje, ali i dokaz da ponekad, uprkos svim strahovima, pravovremena reakcija i upornost mogu spasiti život. Maša je preživela, a njen povratak u majčin zagrljaj bio je trenutak koji niko od prisutnih neće zaboraviti
