Neša Leptir, poznat po svojoj ljubavi prema životu, smehu i nepresušnoj energiji, bio je jedan od najsvetlijih talenata jugoslovenske muzičke scene.
- Ovaj muzički genije preminuo je u februaru 1990. godine u 31. godini života, ostavljajući za sobom ne samo neizbrisiv trag u muzici, već i upečatljive poslednje trenutke života, koje su ostale duboko urezane u srca onih koji su ga poznavali.
Neša je bio istinska ikona. Njegova muzika, koja je bila prožeta neverovatnom strašću, odražavala je njegov pogled na život. Tokom poslednjih dana, njegov brat, Željko Radulović, bio je uz njega, a poslednje reči koje mu je Neša izgovorio bile su pronicljive i pune vedrine.
Na pitanje kako se oseća, Neša je kroz osmeh odgovorio: „Pa, ne mogu baš da igram fudbal.” Ove reči, pune ironije i borbenosti, odražavaju Nešinu snagu i njegovu sposobnost da se smeje i u najtežim trenucima.
- Dan pre smrti, Neša je na poleđini lekarskog recepta napisao poslednju poruku, koja je, ujedno, i njegov testament života: „Vreme sada stoji, pa o večnom mraku ne razmišljam. A, kad dođe vreme za putovanje, kupiću karte za dobra mesta.” Ove reči oslikavaju njegovu filozofiju života – ne plaši se nepoznatog, već je posvećen ljubavi prema onome što je imao.
Njegova poslednja pesma, koja je čuvana u porodici 28 godina, pesma “Suze sa zvezda padaju”, takođe nosi duboku emociju i refleksiju o životu, smrti i ljubavi. Neša Leptir je voleo život, a i u poslednjim trenucima nije odustao od svoje borbenosti i vedrine. Svi koji su ga poznavali sećaju se njegove nesebične ljubavi prema svima, njegove sposobnosti da unese svetlost u mračnu svakodnevicu.
- Neša Leptir bio je umetnik sa velikim srcem. Njegova pesma “Poslednja igra leptira” postala je simbol njegove umetnosti i tragičnog kraja. Iako je pesma imala duboko ličnu simboliku, njegov brat Željko, prisutni u njegovim poslednjim trenucima, opisuje trenutak njegovog odlaska kao simbolični početak njegovog nebeskog puta. “Ja ne znam šta je ‘tamo’, posle, ali znam da on zna”, rekao je Željko, dodajući da veruje kako je Neša sada na nebeskom biciklu, sa nebeskim vetrom u leđa.
Iako je prošlo više od tri decenije od njegovog odlaska, Neša Leptir i dalje živi kroz svoju muziku i kroz sećanja onih koji su ga volele. Njegova pesma “Vrati se”, koja je nastala iz stihova njegove prijateljice Suzane, postala je himna koja nas podseća na to koliko su tragovi koje ljudi ostavljaju u srcima drugih snažni. Suzana je, u intervjuu za “Espreso”, otkrila da su njeni stihovi postali Nešin epitaf na nadgrobnom spomeniku, što dodatno oslikava duboku povezanost između umetnika i njegovih prijatelja.
- Takođe, zanimljiva je anegdota iz Nešinog detinjstva, koja je vezana za njegov strah od leptira. Iako je tokom života bio poznat po svom imenu “Neša Leptir”, u njegovoj mladosti leptiri su ga plašili. Njegova majka je pričala kako je bio toliko uplašen da nije hteo da dotakne leptira, uprkos tome što mu je obećala novac kao nagradu. Ovaj mali detalj iz njegove prošlosti pokazuje kontrast između njegove unutrašnje snage u odraslom životu i nežnosti koju je imao prema svetu oko sebe.
Uprkos tome što je Neša umro mlad, njegova muzika i energija ostali su prisutni, a njegov uticaj na muzičku scenu i dalje živi. „Poslednja igra leptira” nije bila samo naziv grupe, već i simbol Nešinog života – života koji je bio kratak, ali pun strasti i energije. I dok su za mnoge on bio samo umetnik, za njegove bližnje bio je mnogo više – osoba koja je sa svetom delila ljubav, energiju i radost. Bez obzira na to što nije bio tu da doživi sve što je mogao, on je kroz svoje pesme večno prisutan.
