U srcu Kosova, u malom selu Skulanovo, nalazi se priča koja je pravi dokaz snage ljubavi i ljudskih veza koje ne poznaju granice. Časlav i Leonora Todić su par koji je prešao prepreke koje bi mnoge druge parove mogle obeshrabriti.
- Iako potiču iz različitih nacionalnih i verskih sredina, njihova ljubav je postala simbol nade, strpljenja i tolerancije, koja pokazuje da ljubav može prevazići sve prepreke.Njihov put ka ljubavi bio je neobičan, ali snažan. Časlav je, kako bi pronašao svoju životnu saputnicu, putovao čak šest puta u Albaniju. Nakon tih putovanja, upoznao je Leonoru, zaljubio se i odlučio da provede ostatak života sa njom.
Leonora je, u trenutku kada je odlučila postati Časlavova žena, donela životnu odluku koja je značila preseljenje na Kosovo. Unatoč tome što su dolazili iz različitih kultura, Časlavljevi roditelji, kao i njegov brat, nisu imali nikakvih primedbi na njegov izbor. Iako su dolazili iz različitih svetova, ljubav je bila snažnija od bilo kojih razlika.
- Časlav ističe da je, kada se odlučio na brak, verovao da ljubav treba da bude najvažnija, bez obzira na nacionalnost ili veru njegove izabranice. “Bitno je da živimo kako treba, da imamo porodicu i decu,” rekao je. Zajedno sa Leonorom i dvoje dece, Ognjenom i Lenom, danas žive skromno, od minimalca i poljoprivrede. Iako nisu bogati, uživaju u toplini svoje porodice, a ljubav koju dele postala je oslonac u životu.
Za Leonoru, život u novoj sredini bio je pun izazova, ali nikada nije izgubila veru u ljude. Kada je stigla na Kosovo, nije znala nijednu reč srpskog jezika. Prvi meseci bili su teški, jer nije mogla da se sporazume sa komšijama, ali uz puno truda, naučila je srpski. Iako je njena etnička pripadnost bila tema koja je mogla izazvati predrasude, Leonora nije doživela nikakve uvrede. Ljudi su je prihvatili i to je za nju bio veliki izvor snage. Ipak, najveći problem s kojim se suočila bilo je nedostatak dokumenata, što je godinama otežavalo njen život. Zbog toga nije mogla da se zaposli ni u srpskim, ni u kosovskim institucijama. Za Leonoru, kao i za mnoge žene u njenoj situaciji, to je značilo da je bila odsečena od mnogih osnovnih prava, uključujući pristup zdravstvenoj zaštiti.
- Iako je godinama čekala ličnu kartu i nije imala pristup zdravstvenoj knjižici, Leonora nije odustajala. Uložila je napor da pomogne porodici otvaranjem krojačke radnje, iako su prihodi bili minimalni. Život je bio težak, ali njihova vera u ljubav i porodicu pomogla im je da opstanu i izdrže sve poteškoće. Leonora je naučila kako da slavi srpske običaje, kao što su slavski kolač i božićne obrede, iako se nije lako prilagodila. Jedan od najvažnijih trenutaka bio je kada je, potpuno svojom odlukom, prešla u pravoslavnu veru. Časlav je bio iznenađen, ali je to poštovao, smatrajući da je to deo njene lične odluke.
Dvoje dece Todića, Ognjen i Lena, odrastaju u skromnim uslovima. Želja im je jednostavna – skromni pokloni, kao što su školski pribor ili bolji računar, ali ljubav koju dele sa roditeljima je neupitna. U njihovom domu, iako nemaju mnogo, postoji toplina i ljubav koja ne zavisi od materijalnog bogatstva. Časlav i Leonora podučavaju svoju decu vrednostima ljubavi, poštovanja i zajedništva, iako život nije uvek lak.
- Selo Skulanovo, u kojem porodica Todić živi, nekada je bilo veliko, sa 84 domaćinstva, ali danas ima samo 40 domaćinstava, većinom starijih ljudi. Zbog toga, porodica Todić donosi simboličnu nadu ovom malom mestu. U tišini koja vlada u Skulanovu, priča o Časlavu i Leonori Todić postala je primer za sve nas kako ljubav može da prevaziđe i nacionalne i društvene razlike. Oni su dokaz da granice postoje samo onda kada ih ljudi sami stvore.
Ova priča je priča o ljubavi koja ruši barijere, o borbi sa predrasudama, o prilagođavanju i verovanju u bolje sutra. Ona pokazuje da ni siromaštvo ni teškoće života ne mogu da ugroze ljubav koja je iskrena i koja se temelji na međusobnom poverenju. Časlav i Leonora Todić su dokaz da, dok god postoji vera u ljubav, ništa nije nemoguće, a nijedna prepreka nije nepremostiva. Njihova priča je svetionik nade u svetu gde predrasude često formiraju zidove između ljudi
