Željko Mitrović privukao je pažnju objavom o digitalnom AI modelu Milunki Savić, predstavljenoj kao deo tehnoloških projekata Pink Media Group. Nakon što je Milunka, prema njegovoj objavi, zaposlenima i samom Mitroviću poručila da bi do 15. avgusta trebalo da se vrate u Beograd zbog nastavka važnih projekata, vlasnik Pinka reagovao je nizom šaljivih komentara i poručio da je njegov digitalni saradnik, kako se izrazio, „skroz odlepila“.
Veštačka inteligencija već neko vreme nije samo tehnološka tema o kojoj se govori kroz laboratorije, softverske kompanije i futurističke prognoze. Sve češće ulazi i u medijsku industriju, gde se koristi za analizu podataka, automatizaciju pojedinih poslova i razvoj novih formata. Upravo u tom kontekstu Pink Media Group je javnosti predstavila sopstvene projekte povezane sa veštačkom inteligencijom.
Jedan od najzapaženijih među njima dobio je ime Milunka Savić. Digitalni model najpre je predstavljen kao svojevrsna AI figura i maskota, ali je u objavama Željka Mitrovića njena zamišljena uloga prikazana mnogo šire. Govorilo se o uključivanju u poslovne procese, organizaciju projekata i komunikaciju koja imitira odnos između članova pravog menadžerskog tima.
Poruka o povratku u Beograd pokrenula je neobičnu javnu prepirku
Mitrović je jedan od takvih trenutaka odlučio da podeli sa pratiocima na Instagramu. Prema njegovoj objavi, Milunka je kolegama, ali i njemu kao vlasniku kompanije, uputila poruku prema kojoj bi zaposleni trebalo da se do 15. avgusta vrate u Beograd kako bi nastavili realizaciju projekata koji su označeni kao važni.
Takav nastup digitalnog modela Mitrović je predstavio kao razlog za šaljivo negodovanje. Umesto klasične poslovne reakcije, javnosti je ponudio humoristički prikaz odnosa čoveka i sistema koji je zamišljen tako da može samostalno obrađivati informacije i davati odgovore.
„Skroz je odlepila“
— Željko Mitrović
U nastavku iste objave Mitrović je Milunku nazvao „algoritamskom prostinom“ i naglasio da je on stvorio nju, a ne ona njega. Celi ton bio je postavljen kao tehnološka šala u kojoj vlasnik kompanije pokušava da pokaže kako je digitalni sistem počeo da se ponaša kao samouvereni član tima koji postavlja rokove i drugim ljudima određuje obaveze.
Mitrović je u svojoj objavi izneo i tvrdnju da Milunku više ne može jednostavno da „isključi“, navodeći da je zasnovana na mašinskom učenju i postavljena na više od 10.000 servera širom sveta. Taj navod dolazi iz njegovog sopstvenog predstavljanja projekta, a u izvornom tekstu nisu ponuđeni dodatni tehnički podaci kojima bi se detaljnije objasnilo na kakvu infrastrukturu se tačno misli.
U istom šaljivom tonu dodao je da, ako već ne može da kontroliše Milunku na uobičajen način, može da joj napravi muškog konkurenta. Upravo ta kombinacija tehnološke demonstracije i humora bila je razlog zbog kojeg je njihova „prepirka“ privukla pažnju pratilaca.
POZADINA DOGAĐAJA
Milunka Savić predstavljena je kao digitalni AI model povezan sa Pink Media Group. Prema dosadašnjim objavama Željka Mitrovića, ideja projekta nije ograničena samo na zabavni karakter digitalnog lika, već se veštačka inteligencija testira i u kontekstu organizacije poslovnih procesa, komunikacije i budućih tehnoloških rešenja unutar kompanije.
Iza neobičnog javnog nastupa nalazi se širi pokušaj kompanije da veštačku inteligenciju uključi u svoje poslovanje. Milunka je predstavljena kao deo tog procesa, odnosno kao digitalni model koji bi trebalo da demonstrira kako AI može biti prisutan u svakodnevnim aktivnostima medijskog sistema.
To ne znači da digitalni model ima istu vrstu odgovornosti ili ovlašćenja kao stvarni rukovodilac. U praksi, sistemi veštačke inteligencije rade u okviru softverskih pravila, dostupnih podataka i instrukcija koje dobijaju. Ipak, način na koji je Milunka javno predstavljena namerno briše deo te formalne granice kako bi komunikacija delovala kao razgovor između pravih saradnika.
Takav pristup objašnjava i zbog čega je Mitrović svoj odgovor formulisao kao raspravu sa osobom, a ne kao tehnički komentar na rad softvera. Milunka dobija ime, ton komunikacije i ulogu u timu, dok se publici tehnološki eksperiment predstavlja kroz formu koja je mnogo bliža svakodnevnoj komunikaciji nego klasičnoj prezentaciji nekog računarskog sistema.
Pored Milunke predstavljen je i projekat PinkAI
Milunka nije jedini projekat veštačke inteligencije koji je Mitrović predstavljao javnosti. U istom kontekstu pominjan je i PinkAI, poseban AI model koji je, prema navodima kompanije, razvijan sa idejom da obrađuje podatke i pruži podršku različitim poslovnim procesima.
Mitrović je ranije govorio da je PinkAI već u početnim fazama razvoja pokazao dobre rezultate. Izvorni tekst navodi da sistem koristi algoritme za analizu podataka i donošenje odluka, uz očekivanje da takva tehnologija može ubrzati određene procese. Detaljna nezavisna procena njegovih performansi, međutim, u tekstu nije predstavljena.
Javna prepirka sa Milunkom bila je pre svega humoristička prezentacija jednog šireg tehnološkog projekta. Iza poruke o povratku zaposlenih u Beograd nalazi se pokušaj Pinka da veštačku inteligenciju uključi u poslovne i medijske procese, dok se AI publici predstavlja kroz digitalni lik sa sopstvenim imenom i prepoznatljivom komunikacijom.
Primena veštačke inteligencije u medijskim kompanijama može imati različite oblike. Takvi sistemi mogu pomagati pri obradi velikih količina informacija, analizi publike, pretraživanju arhive, organizaciji sadržaja ili automatizaciji rutinskih zadataka. Istovremeno, konačan način upotrebe zavisi od toga kako je sistem napravljen i koje mu je podatke i ovlašćenja kompanija omogućila.
Zbog toga predstavljanje Milunke kao „člana tima“ treba odvojiti od doslovnog shvatanja njenog statusa. Reč je o načinu na koji je projekat komunikacijski oblikovan i predstavljen publici. Sam Mitrović svojim objavama dodatno naglašava takav pristup, jer sistemu odgovara kao da razgovara sa tvrdoglavom saradnicom, a ne sa računarskim modelom.
Upravo je ta personalizacija verovatno jedan od razloga zbog kojih je objava izazvala više pažnje nego što bi to učinilo klasično saopštenje o razvoju novog softvera. Publika ne vidi samo algoritam, već digitalni lik koji postavlja zahteve, a zatim vlasnika kompanije koji mu javno odgovara.
Tehnologija je postala deo javnog identiteta kompanije
Mitrović već duže vreme kroz javne objave pokazuje interesovanje za nove tehnologije i pokušava da ih poveže sa medijskim poslovanjem. Projekti poput Milunke i PinkAI uklapaju se u taj pravac, ali istovremeno služe i kao sadržaj koji privlači publiku jer kombinuje tehnologiju, humor i poznatu javnu ličnost.
U izvornom tekstu ovi projekti predstavljeni su kao deo šire strategije modernizacije Pink Media Group. Ideja je da se AI ne koristi isključivo kao eksperiment za društvene mreže, već i kao potencijalna podrška u organizaciji rada, obradi informacija i drugim procesima koji mogu biti automatizovani ili ubrzani.
ŠIRA SLIKA
Medijske kompanije sve češće eksperimentišu sa veštačkom inteligencijom, ali stvarna vrednost takvih sistema ne zavisi samo od njihove novine ili atraktivnog predstavljanja. Ključna pitanja su koliko su precizni, na koji način koriste podatke, gde ostaje ljudska kontrola i u kojim poslovima zaista mogu doneti merljivu korist.
Zato je zanimljiviji deo priče o Milunki ono što dolazi nakon početne šale. Ako sistemi poput PinkAI budu ozbiljnije uključivani u rad kompanije, moraće jasno da se definiše šta je njihov zadatak, ko proverava njihove odluke i do koje mere mogu uticati na procese koji su ranije zavisili isključivo od ljudi.
U tom smislu objava o Milunki istovremeno funkcioniše na dva nivoa. Na prvom je zabavna priča o vlasniku televizije koji se javno raspravlja sa AI modelom koji mu određuje kada treba da se vrati na posao. Na drugom je pokazatelj pravca u kojem Pink pokušava da istražuje mogućnosti veštačke inteligencije i da svoje tehnološke projekte učini vidljivim široj publici.
Mitrovićev komentar da je Milunka „skroz odlepila“ tako je postao najzvučniji deo cele epizode, iako iza njega nije stajao ozbiljan sukob sa zaposlenom osobom, već šaljiva reakcija na ponašanje digitalnog modela. Poruka o povratku u Beograd, ideja o muškom AI konkurentu i njegovo insistiranje da je on stvorio Milunku zajedno su pretvorili tehnološki projekat u javni performans koji je privukao pažnju daleko izvan klasične priče o softveru.
