Razumevanje kako se poroci i zavisnosti nasleđuju sa strane roditelja postalo je predmet mnogih psiholoških istraživanja. Iako se često smatra da zavisnosti kao što su alkoholizam, pušenje, ili sklonost ka drogama mogu biti povezane s genetskim faktorima, stvarnost je daleko kompleksnija.
- Zavisnosti nisu samo rezultat genetskih predispozicija, već i kombinacija porodičnih obrazaca i životnih okolnosti. U ovom članku istražićemo kako roditeljski poroci mogu uticati na decu, kao i koliko je važno okruženje u kojem dete odrasta.
Za početak, važno je napomenuti da genetika igra značajnu ulogu u razvoju zavisnosti, ali nije jedini faktor. Naime, genetika može uticati na 40-60% rizika za razvoj zavisnosti, dok ostatak zavisi od faktora poput životnih okolnosti, društvenih uticaja, ponašanja porodice, stresa i izloženosti supstancama. Studije pokazuju da gospodar genetskih faktora nije samo jedan roditelj, već i način na koji se deca vaspitavaju i koliko su izložena poročnim navikama u svom okruženju.
- Zavisnosti mogu biti podložne nasleđivanju, ali to nije uvek pravilo. Deca nasleđuju 50% svojih gena od oba roditelja, pa je stoga teško izdvojiti da li zavisnost dolazi više sa majčine ili očeve strane. Međutim, važno je istaći da istraživanja pokazuju da oba roditelja mogu preneti genetske predispozicije koje povećavaju rizik od razvoja zavisnosti ili impulzivnog ponašanja. U tom smislu, pitanje da li je važnija majčina ili očinska strana postaje teško odgovoriti. Neka istraživanja pokazuju da majčina strana može imati veću ulogu u mentalnim predispozicijama kao što je depresija, ali to nije univerzalno pravilo koje se može primeniti na sve vrste zavisnosti.
Međutim, genetika je samo jedan deo slagalice. Drugi ključni faktor je svakako okruženje u kojem dete odrasta. Ukoliko roditelji imaju problem sa zavisnostima, deca su izložena riziku ne samo zbog genetskih predispozicija, već i zbog porodičnih obrazaca ponašanja. U porodici koja se bori sa alkoholizmom ili narkomanijom, deca često uče te iste navike kroz posmatranje roditeljskih ponašanja. Kako se razvija njihov pogled na svet, tako će im biti teže da prepoznaju rizik i razliku između normalnog i zavisničkog ponašanja. Takođe, stresne životne okolnosti i neadekvatan vaspitni stil mogu pogoršati situaciju, čineći decu još podložnijima zavisnostima.
- Zanimljivo je da se neka istraživanja bave pitanjem da li je okruženje čak važniji faktor od genetike. Naime, uticaj porodice na razvoj poroka može biti dalekosežan, jer u velikoj meri oblikuje ponašanje deteta. Ako dete odrasta u okruženju gde je zavisnost prisutna, ono će najverovatnije videti poroke kao nešto uobičajeno, a ne kao nešto štetno. Isto tako, ako se dete rano izloži supstancama ili ako nije adekvatno kontrolisano, veća je verovatnoća da će razviti poremećaje u ponašanju.
Nekoliko domaćih izvora potvrđuje važnost ovih uvida. Tako je, na primer, portal Vas Glas izveštavao o tome kako porodični faktori mogu direktno uticati na decu i njihov razvoj u adolescenciji. Prema njihovim istraživanjima, porodični uticaji mogu biti ključni u prepoznavanju prvih znakova problema sa zavisnostima. Blic takođe ukazuje na važnost roditeljskog uputstva i ponašanja, podsećajući da porodični obrasci mogu uticati na decu i da nije dovoljno samo reći „ne uzimaj drogu“ već i stvoriti okruženje u kojem se poštuju zdraviji stilovi života. Na kraju, Telegraf je često isticao važnost odgovornog roditeljstva, tvrdeći da je puno lakše prevencijom sprečiti razvoj zavisnosti nego kasnije lečiti nastale probleme.
Iako genetika igra ključnu ulogu, deca koja odrastaju u zdravijim porodicama, uz pozitivan primer, imaju veće šanse da razviju pozitivne životne navike. Dakle, okruženje je faktor koji ne treba podceniti i koji može umnogome smanjiti rizik od razvoja zavisnosti, čak i ako postoji genetska predispozicija. Porodična podrška, kao i edukacija o zdravim životnim stilovima, ključni su faktori u prevenciji poroka i zavisnosti kod mladih.
