Đorđe Karađorđević, koji je imao zakonsko pravo na srpski presto, odlučio je da se odrekne te titule u korist svog mlađeg brata Aleksandra.
- Umesto zahvalnosti, njegov život će biti obeležen ne samo intrigama, već i stigmatizacijom kao „ludaka“, a kraj će mu doći u posleratnoj Jugoslaviji, gde će živeti kao jedan od poslednjih Karađorđevića. Iako su ga mnogi smatrali nepredvidivim, život Đorđa Karađorđevića je bio ispunjen kontradiktornostima koje su ga učinile jedinstvenom figurom srpske istorije.
Đorđe je bio poznat po svom šarmu, a iako je bio okružen skandalima, ljudi su ga u Beogradu obožavali. Njegova strastvenost, šarm i velikodušnost privukli su pažnju, a iako je često davao sebi za pravo da bude impulzivan, njegove javne demonstracije poput paljenja zastave Austro-Ugarske i nazivajući cara Franca Josifa „lopovom“ doprinosile su njegovoj slavi.
- Ovakve akcije izazivale su i podozrenja među političkim krugovima, jer je njegov temperament, često u kombinaciji sa napadima besa, bio nešto što se smatralo neprihvatljivim za jednog monarha. Nije mu bilo lako ni u političkoj sferi, jer je bio u konfliktu s mnogim uticajnim ljudima tog vremena, uključujući i premijera Nikolu Pašića. Međutim, Đorđe je imao sposobnost da poboljša odnose sa svima oko sebe, tražeći oproštaj i vraćajući se svom šarmu.
Svi koji su ga poznavali, bili su svesni njegove sposobnosti da iznese teške trenutke, ali i njegove nepredvidivosti. U jednoj od najpoznatijih priča, Đorđe je bio umešan u smrt svog ordinatora Stefana Kolakovića, što je izazvalo veliki skandal. Iako je sve ukazivalo na to da je Đorđe fizički nasrnuo na njega, uz zvanične tvrdnje da je Kolaković preminuo nakon brutalnog prebijanja, niko nije mogao da dokaže njegovu krivicu, a skandal je splasnuo odmah nakon što se odrekao prava na presto u korist svog brata. Po nekim izvorima, Đorđe je pristao na ovo u okviru političkog dogovora, kojim je zadržao status, imanje i određena prava. Ovaj period života bio je obeležen njegovim odlaskom sa političkog polja, iako su njegove privatne strasti, prepiske i interesovanja i dalje ostajale u fokusu.
- Iako je bio duboko utemeljen u istoriji srpske porodice Karađorđevića, Đorđe je bio mnogo više od samog aristokrate. Poznat je i po tome što je bio prvi Srbin koji je leteo avionom. Njegova interesovanja su se protezala od matematike do vojne obuke, iako su glasine o njegovim ljubavnim vezama, naročito sa učiteljima i prijateljima, često bivale tema ogovaranja. Ipak, on je ostao veran svojim dubokim idealima i političkim stajalištima, iako su ga oni doveli u sukobe s različitim evropskim velesilama. Iako je često bio na meti kritike zbog svojih izjava i postupaka, Đorđe se nikada nije plašio da pokaže svoja osećanja prema Rusiji, Austro-Ugarskoj i drugim velikim državama.
Jedan od ključnih trenutaka u njegovom životu desio se tokom Balkanskih ratova, kada je bio komandant i učestvovao u brojnim bitkama. Na polju rata, Đorđe je stekao veliko poštovanje svojih vojnika, ali se njegov stil komandovanja često kritikovao. Iako je bio hrabar i odan svojoj misiji, nije bio u stanju da izbegne velike gubitke tokom vođenja svojih trupa. Sam je dva puta ranjen, a posle rata, dok je njegov brat Aleksandar postao monarh, Đorđe je postao figuralni lider. Njegovo ime, međutim, nije moglo da se izbegne u političkoj atmosferi zemlje. Kralj Aleksandar je bio zabrinut za prisustvo svog brata, iako se činilo da Đorđe nije bio umešan u praktičnu politiku.
Nakon što se Đorđe povukao iz javnog života, sukobi unutar porodice Karađorđević bili su nesvesni. Sa svojim bratom Aleksandrom, Đorđe je često bio u napetim odnosima. Godine 1925. uhapšen je i zatvoren u Beogradu, gde je tokom godine bio premesten u psihijatrijsku bolnicu u Gornjoj Toponici, gde su mu dijagnostikovali teške mentalne bolesti. Neki izvori tvrde da je sve to bila politička igra njegovog brata Aleksandra, koji je na ovaj način pokušao da se oslobodi njega kao konkurencije za presto.
- Đorđe je bio oličenje popularnosti među običnim ljudima, ali ni politika ni zdravlje mu nisu omogućili da ima miran život. S godinama je postao predmetom različitih glasina, ali je ostao veran svojim principima. Čak je i tokom rata, kada su Nemci okupirali Jugoslaviju, odbio ponudu Hitlera da postane monarh. Umesto toga, ostao je dosledan svojoj volji i poštovanju naroda, a u njegovim poslednjim danima u Beogradu, gde je proveo godine, mnogi su ga često viđali kako šeta ulicama.
U svom privatnom životu, Đorđe se oženio Radmilom Radonić, ali brak nije bio plodan. Ipak, prepričavale su se priče o njegovoj vanbračnoj deci, među kojima je najpoznatije bila grofica Aleksandra fon Merenberg. Postojale su i glasine o tome da je jedno od njegovih vanbračnih dece bilo dete bolničarke koja ga je čuvala tokom njegovog zatvora, što je sve doprinosilo njegovom imidžu ne samo kao političke figure, već i kao nekonvencionalne osobe sa složenim životom.
Preminuo je 17. oktobra 1972. godine, a njegovo sahranjivanje u Crkvi Svetog Đorđa na Oplenačkom brdu postalo je simbol porodične tradicije Karađorđevića. Dve decenije kasnije, u tom istom grobnom kompleksu, pored njega je sahranjena njegova supruga. Iako je njegov život bio obeležen ne samo ličnim, već i političkim dramama, Đorđe Karađorđević ostavio je trag u istoriji, a sećanje na njega i dalje živi kroz priče i anegdote koje i danas kruže među Beograđanima i širom Srbije.
