Ljubiša Pavković, jedan od najistaknutijih muzičara sa naših prostora, svojim životnim putem i karijerom ostavio je neizbrisiv trag u narodnoj muzici.
- Ovaj izuzetni harmonikaš, koji je rođen na Banovom brdu, detinjstvo je proveo u skromnosti, u vreme kada su uslovi života bili teški, ali ipak, sa mnogo radosti i nade. Domaći i profesionalni izazovi koje je iskusio tokom svog života predstavljaju jedinstvenu priču, a njegov uticaj na muzičku scenu ostao je nepromenjen kroz decenije.
Ljubiša Pavković bio je najmlađi u porodici, odrastao je sa dva starija brata. Kako je sam istakao, detinjstvo je bilo teško, siromašno, ali ispunjeno igrom i srećom, uprkos svim preprekama.
- “Rođen sam na Banovom brdu, nekad je to bila periferija Beograda, išao je jedan autobus na sat vremena, tako je to tad bilo, sad nezamislivo”, prisetio se Pavković svog odrastanja. Živeli su u jednostavnom okruženju, bez luksuza, ali su uživali u malim stvarima, kao što je sankanju na snegu i slušanju Radija Beograd.
Pavković se, međutim, nije okrenuo sportu, iako je imao potencijala da izgradi karijeru u fudbalu. Sudbina mu je ipak donela muziku, zahvaljujući svom prvom komšiji, koji ga je uputio na harmoniku. Upravo je ovaj susret bio ključan trenutak koji je promenio njegov život. Tokom tri decenije, Ljubiša je bio šef Narodnog orkestra RTS i uticao na muzičku produkciju, stvarajući pesme koje su postale deo kulturne baštine. Takođe je bio dubler za Dragana Zarića u popularnoj seriji “Muzikanti”, što je bio još jedan dokaz njegovog umetničkog značaja.
- Privatan život Ljubiše Pavkovića takođe je bio bogat emocijama i dramatičnim preokretima. Veza iz mladosti, koja nije dovela do braka, ali je rezultirala rođenjem ćerke Mirjane i sina Milana, bila je značajan deo njegove životne priče. Ova porodica nastavila je da živi muziku, čime je Ljubiša ostavio nasleđe koje se prenosi sa generacije na generaciju.
Ljubiša Pavković, pored svog muzičkog talenta, sećao se i svojih skromnih početaka. Prvu harmoniku kupio je njegov otac, koji je morao mnogo da se trudi kako bi svom sinu obezbedio instrument. Harmonica koju je Ljubiša dobio 1958. godine koštala je mnogo novca za to vreme, ali otac je smatrao da to za njega treba biti prioritet. “Harmonika koju mi je kupio 1958. koštala je 150.000, što je bila velika para”, rekao je Pavković, dok je pričao o svom prvom iskustvu sa harmonikom.
Svi ovi detalji iz života Ljubiše Pavkovića ukazuju na neverovatan put koji je prošao, a s kojim je ostavio dubok trag u narodnoj muzici. Njegovo iskustvo, upornost i ljubav prema muzici inspirišu mnoge, a njegova muzika i dalje živi kroz brojne generacije. Ljubiša nije samo muzičar, već i umetnik koji je kroz svoju harmoniku prenosio emociju i duh narodne muzike, učestvujući u stvaranju muzike koja je ostala deo kolektivnog kulturnog identiteta
