Njihova priča počinje u Tirani, glavnom gradu Albanije, gde je Maja Miladinović, rođena kao Majlinda Vatnikaj, odlučila da zbog ljubavi promeni ne samo državu i prezime, već i veru.
- Pre više od deset godina, udala se za Darka Miladinovića, poljoprivrednika iz Aleksinca, i preselila u malo srpsko selo Beli Breg. Iako je dolazak u novu zemlju i promene u životu bile izazovne, Maja je pokazala da ljubav zaista može prevazići kulturne, verske i društvene razlike.
Maja je uvek isticala da je presudnu ulogu u njenoj odluci imala Darkova dobrota i sigurnost koju je osećala uz njega. Često se prisećala prvog susreta sa njegovom porodicom, kad su zajedno sa Majinim roditeljima otišli u Beli Breg da vide gde će ona živeti.
Darko je tada živeo u velikoj kući sa imanjem, što je ostavilo snažan utisak na Majinu porodicu. Ubrzo su se verili, a naredne godine su se venčali i dobili sina Nikolu. Maja se tada odlučila da se prekrsti i prihvati pravoslavnu veru, što je bio njihov lični izbor i čin poštovanja, a njeni roditelji su podržali ovu odluku.
- Međutim, put do roditeljstva nije bio lak. Maja je prošla kroz dve teške i rizične trudnoće. Prvi sin je rođen prerano i morao je da boravi u inkubatoru, dok je njihova druga beba, ćerka Nikola, rođena sa svega 750 grama i bila je u životnoj opasnosti. Maja je duboko zahvalna što je u Srbiji imala pristup boljoj zdravstvenoj zaštiti, jer bi u Albaniji, kako je rekla, njeno dete verovatno preminulo zbog lošeg zdravstvenog sistema. Tokom tih teških trenutaka, Darko je bio uz nju, a njegova briga za porodicu dovela ga je čak do hospitalizacije zbog stresa.
Maja je brzo prihvatila novi način života u Srbiji, iako su je razlike u kulturi i jeziku isprva izazvale poteškoće. Nije bilo lako adaptirati se na srpske običaje, ali je brzo naučila da voli domaće obaveze. Naučila je da kuva, sprema srpska jela, iako je u Albaniji bilo drugačije, jer je hrana tamo obavezivala svakog člana porodice da sedi zajedno za stolom. U Srbiji je zatekla običaj da se hrana iznosi na sto i da svako sam sebi uzima, što joj je bilo neobično. Maja je čak počela da ide u štalu i da se bavi poljoprivrednim poslovima, kao što je mesenje hleba i čuvanje stoke, što nije mogla da zamisli pre nego što je postala srpska snajka.
- Jezik je još jedan izazov s kojim se suočavala. Maja je na početku imala teškoća u komunikaciji, ali je vremenom savladala jezik i postala sposobna da se sporazumeva sa porodicom i komšilukom. U Albaniji je, kako kaže, bilo mnogo strožih pravila za devojke i žene, dok u Srbiji ima mnogo više slobode. Zbog toga se i danas čudi koliko su srpske devojke slobodnije nego one u Albaniji, gde je sloboda kretanja i izražavanja bila ograničena. Maja je s ponosom nosila svoju novu ulogu u porodici i u društvu, ali i dalje povremeno ima kontakta sa prijateljicom iz Albanije sa kojom ponekad razgovara na maternjem jeziku, što joj prija.
Darko, iako u početku pomalo zabrinut zbog reakcija okoline na njihov brak, brzo je shvatio da predrasude nisu bile opravdane. Maja je, kako je sam Darko rekao, postala prava srpska snajka. Njen odnos prema njegovim roditeljima bio je izuzetno poštovan i srdačan, uvek im se obraćala sa “majko” i “oče”, što je značilo mnogo za njih i za Darka. Iako je bilo predrasuda, Maja se pokazala kao vredna i odana žena, te su svi u njegovoj porodici to u potpunosti prihvatili. Što se tiče venčanice na svadbi, Darko priznaje da Maja tada nije nosila tradicionalnu venčanicu, a sada se, kako kaže, kaje zbog toga. Ipak, u svemu ostalom, Darko je uvek bio spreman da je podrži, čak joj je pomagao u učenju vožnje, ali se smešta u traktor, gde se bolje snalazi nego u automobilu.
Priča Darka i Maje Miladinović je inspirativna jer pokazuje koliko ljubav može da prevaziđe sve razlike, bilo kulturne, verske ili društvene, i koliko je važno imati međusobno poštovanje i strpljenje u vezi. Uprkos početnim izazovima, njihov brak je postao simbol istinske ljubavi, poverenja i porodične harmonije, u kojoj se i razlike prihvataju, ali se poštuje sve ono što je važno za izgradnju srećne porodic
