Desanka Maksimović nije htela da se uda dok 7 braća i sestara ne izvede na put, a onda izabrala siromašnog izbeglicu: Evo zašto pesnikinja nikad nije imala decu

Desanka Maksimović, jedno od najvećih imena srpske književnosti, živela je život pun izazova, ali nikada nije dozvolila da ih život oblikuje na način koji bi mogao da je obori.

• Njena ljubavna priča sa ruskim emigrantom Sergejom Slastikovim izuzetno je emotivna i nosi sa sobom duboku poruku ljubavi, strpljenja i predanosti. Iako je postigla veliki uspeh kao pesnikinja, Desanka nikada nije imala decu, a mnogi su se pitali zbog čega je odlučila da se fokusira na svoju umetnost, a ne na roditeljstvo. Priča o njenoj ljubavi sa Sergejom, koji je bio siromašan, ali prepun duše i poštovanja, ostala je zapisana u istoriji srpske književnosti kao primer snažne emocionalne povezanosti.

Desanka je svoju ljubav sa Sergejem upoznala u veoma zrelim godinama, kada je već bila poznata pesnikinja. Prvi poljubac sa Sergejom, ruskim emigrantom koji je došao u Beograd nakon što je bio zarobljen od strane Turaka u Prvom svetskom ratu, desio se tek kada je imala 35 godina.

Ovaj susret postao je ključni trenutak u njenom životu, jer je, iako je bila već odrasla žena, prvi put doživela ljubav na način koji je kasnije oblikovao njen život. Iako je Sergej želeo odmah da je oženi, Desanka nije žurila sa tim korakom, jer je želela da ispuni svoja obećanja prema mlađoj braći i sestrama koje je odgajala. Kao najstarija u porodici, bila je posvećena svojoj braći i sestrama, brinući o njima dok nisu odrasli i postali samostalni. Tek kada je smatrala da su svi oni na svom putu, odlučila je da se uda za Sergeja, čime je ispunila obećanje koje je sebi dala.

• Njihov brak je bio pun ljubavi, ali i žrtve. Sergej je, uprkos ponudi da glumi u pozorištu u Skoplju, odbio sve zbog Desankine službe u Beogradu. Zaposlio se kao prevodilac ruskog jezika i u tom poslu bio izuzetno posvećen, prevevši čak četrnaest knjiga. Iako je mnogima bilo teško da shvate njenu odluku da se uda za siromašnog emigranta, Desanka je bila uverena da je napravila pravi izbor. Nije želela ništa više od ljubavi i poštovanja koje je našla u Sergeju. Za nju je, kako je često isticala, ljubav bila najvažnija, a Sergej je bio onaj koji je ispunio njeno srce i dušu.

Desanka je živela sa Sergejem do njegove smrti 1976. godine, a ona je preminula gotovo dve decenije kasnije. Po njihovoj želji, sahranjeni su jedno pored drugog u Brankovini, a na njihovom grobu nalazi se maketa ruske crkve, simbol njihove ljubavi i vere u sreću koju su pronašli jedno u drugom. Mnogi su se pitali zašto Desanka i Sergej nikada nisu imali decu. U jednom od svojih intervjua, Desanka je objasnila da nikada nije žalila zbog toga jer je već smatrala da je bila majka svojim braći i sestrama. Iako nije postala majka u biološkom smislu, ona je sve svoje emocionalne snage usmerila na to da odgaja svoju braću i sestre i stvori dom za njih. I u braku sa Sergejem, njeno stvaralaštvo ju je ispunjavalo kao majka, jer je svaki stih koji je napisala doživljavala kao stvaranje nečeg novog, kao da je rodila troje dece.

• Desankina životna filozofija o ljubavi i porodici bila je jednostavna: ljubav je najvažnija stvar na svetu, a ona je u Sergeju pronašla ljubav koju je ceo život tražila. Unatoč teškoćama, Desanka nikada nije gubila veru u ljubav. Bez obzira na to što je Sergej bio siromašan, on je bio ono što je Desanka želela – pošten, strpljiv, i spreman da je voli do kraja života. Ova ljubavna priča je postala simbol predanosti i snage, ali i odanosti koju je Desanka Maksimović gajila prema Sergeju, i koja je trajala čak i nakon njegove smrti. Niko nije mogao da je odvrati od nje, niti da umanji značaj njihove veze koja je bila toliko jaka da je ostala zapisana u srpskoj kulturi.

Pored ljubavi, Desanka je kroz svoje pesme prenosila poruku istinskog posvećenja, strpljenja i vere. Njen rad je bio mnogo više od samog stvaranja poezije – bila je to njena misija, način života koji je sprovodila sa strašću i posvećenošću. Bez obzira na sve teškoće kroz koje je prošla, njena pesma i ljubav prema Sergeju ostale su najvažniji deo njenog života, a oni su živeli kroz svaku reč koju je napisala. Takođe, Desanka je ostala verna svojim uverenjima i nije žalila za stvarima koje nije postigla, jer je u ljubavi i u porodici pronašla ispunjenje.

Za kraj, Desanka Maksimović i Sergej Slastikov su postali jedno od najlepših ljubavnih priča u srpskoj književnosti, priča koja je pokazala da ljubav ne poznaje granice i da je snaga u jednostavnosti – u ljubavi koja se ne temelji na imanju, već na poštovanju i zajedničkom životu, bez obzira na sve prepreke koje život postavlja pred nas.