Tuga je bila nesaglediva. Elena, majka preminulog Raúla, stajala je u sali za sahranu i gledala svog sina, koji je sada ležao u prelepom, luksuznom sanduku, luksuzu koji je bio strani svet za nju.
- Kao obična penzionisana krojačica, ona je bila stranac u tom svetu, svetu bogatstva koje je izgradio njen sin. Raúl je za samo pet godina stvorio carstvo maloprodajnih prodavnica tehnologije i postao izuzetno bogat, ali sada je sve to bilo u rukama njegove supruge Carle, žene koju Elena nije poznavala.
Dok su suze tiho padale niz njeno lice, osećala je unutrašnju prazninu, prazninu koju je osećala od trenutka kada je izgubila svog sina. Nije mogla da dođe do njega, nije mogla da mu kaže poslednje reči ljubavi jer je između njih stajala smrt, ta nepremostiva tišina. A onda se pojavila Carla, mlada, hladna i previše savršena. Njena crna haljina na sahrani bila je besprijekorno ušivana, a oči su joj bile hladne, bez traga bola, što je samo pojačavalo tugu Elene.
- Carla je prišla i saopštila joj šokantnu vest: „Sutra moraš da napustiš ovu kuću, sve ujutru.” Elena nije mogla da veruje. Kako je mogla napustiti kuću svog sina, kuću koju je Raúl kupio sa svojom suprugom? No, Carla je bila neumoljiva, i otkrila je da je sve prodala: kuću, kolekcionarski automobil, čak i radionicu u centru. Njena hladnoća bila je neizdrživa, a Elena je osjećala da je postala stranac u svetu koji je prethodno bio njen.
Međutim, u tom trenutku, dok je Carla gestikulirala, iz njenog kožnog tašnika ispale su dve stvari: mala tamno baršunasta kutija i debeo zapečaćeni kovert. Elena je instinktivno uzela kutiju i sakrila je ispod svog šala. Unutra je pronašla testament svog sina Raúla, ali i šokantnu poruku koju je Raúl ostavio za njom. Testament je bio jasan: Carla je nasljednica svega, dok je Elena dobila samo mali štedni fond. Međutim, poruka u testamentu otkrila je strašnu istinu – Carla je bila duboko u dugovima, zbog kockanja i loših investicija. Raúl je, kako je pisao, bio primoran da potpiše promenu testamenta pod pretnjom.
- Elena nije mogla da sedi skrštenih ruku. Osećala je da mora da se bori za istinu i pravdu. Prva stanica bila je advokatska kancelarija gospodina Bermúdeza, Raúlovog advokata. Ispitivanje finansijskih dokumenata otkrilo je zastrašujuću istinu: Carla je dugovala skoro tri miliona dolara zbog svojih nesrećnih ulaganja. Onda je otkrivena još jedna tajna – klauzula u kupoprodajnom ugovoru kuće, koja je odredila da u slučaju nenaravne smrti, kuća pređe na Elenu.
Nakon što su saznali da je Raúl snimio pretnju Carle, advokat je pomogao Eleni da prikupi sve potrebne dokaze. Na USB-u je bio snimak na kojem Carla preti Raúlu, govoreći da će svi saznati o njegovim navodnim zloupotrebama ako ne potpiše promene. Snimak je završio naglo, a to je bio ključni dokaz. Sa svim dokazima, Elena i njen advokat otišli su kod sudije. Sudija je odmah reagovao, naredio zamrzavanje Raúlovih sredstava i hapsenje Carle. Njen pokušaj da proda kuću bio je onemogućen.
U konačnom epilogu, testament je poništen, a nasledstvo je raspodeljeno prema prvobitnoj volji Raúla. Elena nije želela novac, želela je samo pravdu. Kao rezultat toga, kuća i akcije kompanije su prešle u njene ruke. Pokrenula je fondaciju u Raúlovo ime, koja je pomagala mladim preduzetnicima da izbegnu finansijske zamke. Kuću je prodala i kupila skromnu, udobnu kuću pored mora, gde može živeti u miru, ali sa sećanjima na svog sina.
