Ljiljana Kapor, supruga jednog od najvećih srpskih književnika i slikara, Mome Kapora, obeležila je svoj život kroz ljubavnu priču koju je imala sa njim. Iako je na početku svog života maštala o tome da postane balerina, život je otišao u potpuno drugom pravcu.
- Kao stjuardesa, obišla je ceo svet i postala uspešna u svom poslu. No, iznad svega, ponosila se titulom supruge Mome Kapora. Ujedno, Ljiljana je pružala snažnu podršku svom mužu tokom njegovih najtežih trenutaka, od njegove borbe s bolešću do poslednjeg dana njegova života.
Njihova ljubavna priča, iako je sama Ljiljana bila svesna da se u njihovom prvom susretu pojavljuje mnogo više realnosti nego romantične magije, bila je sve osim obična. Naime, postoji više verzija njihove veze, ali Ljiljana se priseća početka koji je bio neobičan.
Moma je svoju priču govorio kao romantičnu anegdotu, rekavši kako je video lepu stjuardesu u avionu i, budući da je imao strah od letenja, zamolio je da ga drži za ruku. Ljiljana pak tvrdi da su se upoznali u Beogradu, na Knez Mihailovoj ulici, iako su se slučajno sreli više puta pre nego što je njihova veza zapravo počela. Njihov prvi susret započeo je uz piće u “Grčkoj kraljici”, ali prava priča počela je tek kada je Ljiljana putovala u Njujork, gde je Moma boravio. Od tada, ljubav koja ih je povezivala nije prestajala, a ona će ostati snažna do kraja života Mome Kapora.
- Njihov život nije bio uvek lak. Kada su počeli zajednički život, morali su da se nose sa mnogim izazovima. Početak je bio obeležen selidbama, a prvo zajedničko stanovanje bilo je samo soba u koju su se smestili uz pomoć prijatelja. Iako je to bio skroman početak, Ljiljana i Moma su uprkos svim poteškoćama gradili sreću zajedno. Iako su provodili mnogo godina u Beogradu, i selili se sa jedne adrese na drugu, najlepše uspomene su im ostale vezane za vreme koje su proveli u kući na Neimaru, gde su zajedno živeli poslednjih 15 godina. Za Ljiljanu, to je bila najlepša i najvažnija faza njenog života. To je bila njihova prava oaza, dom prepun ljubavi, umetnosti i radosti.
Njihov brak i ljubav su bili oslonac za oboje. Moma Kapor je bio jedan od najvećih intelektualaca i umetnika Beograda, iako je bio poznat po tome da se povremeno povlačio u svoj svet. Za Ljiljanu, to nije bio problem; naprotiv, prihvatila je njegov način života i povremeno se povukla u drugi svet kako bi mogla da odgovori na njegove potrebe i umetničke zahtjeve. Iako su delovali kao dva potpuno različita sveta, Ljiljana je postala nevjerojatno snažna žena koja je imala snažnu podršku svog muža. Bili su jedan drugom sve, podrška i ljubav koja je prolazila kroz godine. Takođe, Moma je bio poznat po tome što je voleo da kuha i često se povlačio u kuhinju da napravi neka stara jela, što je bio njegov način opuštanja. Njegova jela su bila poput umetnosti, stvorena iz ljubavi prema hrani i tradiciji.
- Kroz godine, njihov život je bio pun izazova, ali i mnogo radosti. Ljiljana nije samo bila supruga; ona je bila pravi partner koji je učestvovao u stvaranju mnogih Mominh dela, bila je prisutna u njegovom životu kao inspiracija. Poslednji trenuci Mome Kapora bili su obeleženi borbom s opakom bolešću, ali Ljiljana nije napustila svog muža ni u tim teškim trenucima. Bila je uz njega do samog kraja, a on joj je tada dao najvažniju lekciju u životu – da se smrt ne treba bojati, jer je ona prirodan deo života. Ljiljana je kroz ovaj proces naučila kako se treba nositi s gubitkom i kako treba živeti u miru s prihvatanjem sudbine. Za Ljiljanu, to nije bio samo gubitak supruga, već i gubitak najboljeg prijatelja. Unatoč tome, ona danas ne razmišlja o smrti, jer je naučila iz njegovih reči da ona nije kraj, već prirodan proces.
Dok se prisjeća tih teških dana, Ljiljana smatra da su to bili trenuci kada je najviše učila o ljubavi, životu i smrti. Ova emotivna priča nije samo o gubitku, već i o dubokoj ljubavi koja je trajala više od tri decenije. Iako su prošle godine od Mominog odlaska, Ljiljana i dalje čuva uspomene na njega, i kroz ljubav koju su delili, on živi u njenom srcu. Sve što je bilo njihovo zajedno, od umetnosti do svakodnevnih trenutaka, ostaje sa njom, i ona smatra da je bila privilegovana što je mogla biti deo života tako posebne osobe kao što je Moma Kapor.
Ova priča nas podseća na to kako ljubav, umetnost i život zajedno čine jedno neponovljivo iskustvo koje se pamti do kraja. Moma Kapor je zadužio srpsku kulturu svojom literaturom i umetnošću, ali i svojom ljudskom toplinom i ljubavlju koju je pružao svojoj ženi, Ljiljani, koja je bez obzira na sve, ostala uz njega do poslednjeg dana njegovog života.
