Kad je Dragica završila u Somboru na psihijatriji, mislila je da joj nije mesto tu: Prizore koje je tamo videla stalno su joj pred očima

U današnjem članku pišemo o jednoj od onih potresnih ispovesti koje ne ostavljaju ravnodušnim.

• Dragica Petkovski, žena koja je prošla kroz vrlo tešku borbu sa zavisnostima, odlučila je da podeli svoju priču i na taj način pomogne drugima koji se nalaze u sličnoj situaciji. Njena ispovest je puna iskrenosti, bola, ali i nade.

Dragica je svoju borbu započela još u pubertetu, kada je shvatila da se razlikuje od svojih vršnjaka. Iako je znala da ima poseban osećaj prema devojčicama, u okruženju u kojem je odrasla nije bilo prostora za razumevanje takvih osećanja. Zbog toga je u njoj počela da raste nesigurnost i strah, koji su kasnije postali osnov za njenu unutrašnju napetost. Umesto da potraži pomoć, Dragica je potiskivala svoje emocije, što je na kraju dovelo do ozbiljnih problema sa mentalnim zdravljem.

• Kao način da pobegne od tog unutrašnjeg nemira, Dragica je počela da pije alkohol, što je u početku delovalo kao brzo rešenje. Međutim, kako su dani prolazili, alkohol je postao ne samo njen beg od problema, već i zavisnost. Kasnije su mu se pridružili lekovi za smirenje, koje je uzimala “po potrebi”, uverena da je pod kontrolom. Iako joj je kombinacija alkohola i lekova kratkoročno donosila olakšanje, dugoročno ju je uvukla u sve dublje probleme.

Drugi veliki udarac za Dragicu bila je smrt njenog oca, što ju je još više gurnulo u spiralu samouništenja. Gubitak koji nije bila u mogućnosti da procesuira doveo je do toga da se povuče u svet alkohola i lekova, kao načina da se nosi sa tugom i krivicom. Kroz sve ovo, Dragica nije tražila pomoć, verovala je da ima kontrolu, iako je već bila u potpunom gubitku kontrole. To je bio trenutak kada su svi njeni problemi kulminirali i odveli je na psihijatriju, gde je morala da se suoči sa sobom.

• U psihijatrijskoj ustanovi, Dragica je prvi put doživela pravo suočavanje sa sopstvenim životom. Iako je isprva bila prisiljena da boravi u bolnici u Somboru, osetila je nešto što nije očekivala – ljude koji nisu osuđivali, već su je saslušali. Poseban trenutak za nju bio je razgovor sa lekarom, koji joj je obećao kafu i razgovor, što je bilo dovoljno da spusti svoj gard. To je bio trenutak koji je označio početak njenog izlečenja, iako nije bio ni brz ni lak.

Iako je iskustvo na psihijatriji bilo teško, Dragica je shvatila da je to jedini način da se izvadi iz spirale samouništenja. Kroz sve što je prošla, Dragica danas otvoreno govori o opasnosti tihe zavisnosti, o tome kako je lako skliznuti u problem, kada se bol potiskuje, a pomoć odlaže. Njena ispovest je upozorenje svima koji misle da mogu sve kontrolisati, iako se njihova svakodnevica polako pretvara u pakao.

U svom razgovoru Dragica je otkrila da je kroz sve ove godine živela dvostruki život. Dok je bila u vezi sa muškarcem, pokušavala je da se uklopi u društvene norme, ali je istovremeno započela vezu sa devojkom. Taj odnos je doneo emocije koje nikada nije doživela – bliskost i razumevanje. Ipak, to je sa sobom nosilo stalni strah od otkrivanja, što ju je dodatno iscrpelo. Kada je njena majka otkrila poruke u njenom telefonu, Dragica se suočila sa osudom, što je dodatno produbilo njen unutrašnji konflikt.

• Nakon svega, Dragica je došla do trenutka kada je smrt njenog oca postala presudna. Njegov gubitak je bio emocionalni šok, koji je dovršio sve ono što je držalo na okupu. Bol, tuga i nemoć preplavili su je, a zavisnost je postala njen način da preživi. Tek tada je shvatila da je dotakla dno, ali i da postoji izlaz, iako su sve nade bile na ivici.

Iako je nakon boravka na psihijatriji došlo do poboljšanja, Dragica je napravila veliku grešku – samoinicijativno je prekinula terapiju, verujući da je dovoljno jaka da nastavi sama. No, to se pokazalo kao pogrešan korak. Njena ispovest ukazuje na to koliko je važno potražiti pomoć i ne verovati da je kontrola nad sobom jednostavna. Dragica danas deli svoju priču sa svetom, svesna da je njeno iskustvo može pomoći drugima koji se nalaze u sličnoj situaciji.

U zaključku, Dragica je postala živući dokaz da postoji izlaz iz duboke zavisnosti, da je moguće vratiti se sebi, čak i kada se čini da je sve izgubljeno. Njena borba nije bila samo sa zavisnošću, već i sa sopstvenim identitetom, i ona želi da njena ispovest bude podsećanje svim ljudima koji se bore sa sličnim problemima da izlaz postoji, ako se potraži pravovremena pomoć i ako se bude iskren prema sebi