Oljica je bila mlada žena koja se, kao i mnogi drugi, suočavala s izazovima koje donosi brak. Radila je kao menadžer za nabavku u građevinskoj kompaniji i zarađivala pristojnih 75 hiljada dinara.
- Ona i njen muž Kiril živeli su u stanu, suočeni s problemima plaćanja hipoteke i drugih troškova koji dolaze s životom u zajednici. Na početku, Oljica nije imala problema sa slanjem 15.000 dinara mesečno svojoj svokrovi, Tamari Lvovnoj, smatrajući to normalnim delom bračnih obaveza. Međutim, kako su meseci prolazili, osećala je težinu ovog zadatka. Kroz priču Oljice, jasno je da je prekomerno preuzimanje odgovornosti za finansije partnerovih roditelja moglo ozbiljno da ugrozi bračne odnose i emocionalno blagostanje.
Svokrova Tamara, koja je živela sama u velikom stanu, posvetila je svoj život svom sinu Kirilu, kojeg je smatrala umetničkom dušom nesposobnom za svakodnevni život. Iako je Oljica pokušavala sve da održi mir u porodici i ispunjava sve porodične dužnosti, Tamara je imala sve veće zahteve.
- Na početku braka, Tamara je imala naviku da daje jasne instrukcije Oljici o tome što treba da sprema za večerama i kako da obavlja kućanske poslove. Kako je vreme prolazilo, Tamara je sve više upućivala kritike na Oljicine kuvarske sposobnosti, te je stalno naglašavala kako je nešto “pogrešno urađeno”. Ovo je postepeno počelo stvarati napetost u braku, jer se Oljica osećala sve više pod pritiskom.
Nakon što je Tamara otišla u penziju, njena finansijska situacija se pogoršala. Penzična primanja su bila minimalna, a Tamara je počela da poziva svog sina, plačući i govoreći mu kako ne može da preživi sa tako malim prihodima. Iako je Kiril obećao da će preuzeti odgovornost, vrlo brzo je zaboravio na svoje obećanje, ostavljajući Oljicu da preuzme odgovornost za slanje novca. Ubrzo je Oljica postala osoba koja je morala da se bori sa stalnim pitanjima i zahtevima svokrove. Svokrova je počela direktno da kontaktira Oljicu, stalno pitajući da li je novac poslat. Oljica se nalazila u situaciji u kojoj je stalno balansirala između potrebe da zadovolji sve strane i da sačuva svoj brak. Kiril, iako je znao šta se dešava, nije bio voljan da preuzme odgovornost.
- Kroz ovu priču jasno je da prekomerno preuzimanje odgovornosti prema roditeljima partnera može ozbiljno da utiče na bračne odnose i emocionalno zdravlje jedne osobe. Oljica je, kao žena koja je želela da održi harmoniju u braku, naposletku postala emocionalno iscrpljena. Iako je Kiril smatrao da nije važno ko šalje novac, jer su oni “porodica”, Oljica je bila ta koja je na kraju morala da nosi teret svih tih obaveza. Njen muž je ulagao novac u skupe uređaje, koje je pravdao potrebom za poslom, dok su svokrovi zahtevi rasli, a Oljica je postajala sve više iscrpljena. Kad je Oljica primila poziv od svokrove koja je primetila da novac nije poslat, i dobila odgovor u obliku smeha i misterioznih kofera njenog muža, shvatila je da je vreme da se postave granice.
Njena odluka da preuzme kontrolu nad sopstvenim životom i prestane da šalje novac bila je ključna za njeno mentalno zdravlje. Tako je odlučila da postavi jasne granice, što joj je omogućilo da ponovo preuzme kontrolu nad svojim životom, nakon što je godinama bila pod teretom obaveza koje nisu bile samo njene. Kroz Oljicinu priču, možemo videti kako prekomerno preuzimanje odgovornosti prema partnerovim roditeljima može ozbiljno ugroziti lično i bračno blagostanje. Na kraju, postavljanje granica nije samo česta potreba u brakovima, već je i ključno za očuvanje mentalnog zdravlja i emocionalne ravnotež
