Zijah Sokolović već decenijama važi za jedno od najupečatljivijih imena regionalne scene, umetnika čije su uloge ostavljale snažan trag i kod publike i kod kritike.
- Njegova pojava u filmovima, pozorištu i televiziji uvek je nosila posebnu energiju kombinaciju humora, dubine i intelektualne provokacije. Kako piše Kurir, malo je glumaca čije su replike ušle u svakodnevni govor, a čije su uloge podjednako obeležile i detinjstva starijih generacija i odrastanje mlađih gledalaca. Ipak, dok je njegov profesionalni put javnosti dobro poznat, privatni život ovog glumca oduvek je izazivao posebnu radoznalost.
Mlađa publika pamti ga pre svega po ulozi Jovanovića u kultnoj seriji „Ljubav, navika, panika“, gde je njegov lik bio istovremeno neobičan, duhovit i duboko ljudski. Upravo zbog tog specifičnog izraza, mnogima je delovao kao osobenjak, neko ko se ne uklapa u klasične kalupe. Međutim, iza takvog imidža krije se čovek stabilnog porodičnog života i jasnih stavova o ljubavi, braku i slobodi. Stil magazin je više puta isticao da je Sokolović jedan od onih umetnika koji ne razdvajaju život i filozofiju – ono što govori u intervjuima, živi i u svakodnevici.
- Glumac danas sa porodicom živi i radi u Austriji, ali veze sa Sarajevom, Beogradom i Novim Sadom nikada nije prekidao. Ta stalna kretanja između gradova i kultura oblikovala su i njegov pogled na odnose među ljudima. U javnosti je poznato da je u skladnom braku sa Lidijom Stanković, renomiranom pijanistkinjom, koja mu je, kako navodi Kurir, rodila tri ćerke. Iako se Lidija retko pojavljuje u medijima, njen uticaj na glumčev život i stabilnost ne može se zanemariti.
Zijah Sokolović nikada nije bio čovek koji će privatnost čuvati po svaku cenu, ali je isto tako jasno povlačio granicu između intime i estradne radoznalosti. U jednom intervjuu, o kojem je pisao Mondo, otvoreno je govorio o svom pogledu na brak, iznoseći stavove koji su izazvali brojne reakcije. Po njemu, brak sam po sebi ne garantuje sreću – on je, kako je slikovito objasnio, pre svega pravno uređen odnos. Sreća dolazi iz svakodnevnog rada na odnosu, iz zajedničkog rešavanja sitnih i krupnih problema, iz razumevanja i prihvatanja.
- Njegove reči odjeknule su jer su se kosile sa romantičnim idealima koje društvo često nameće. Sokolović smatra da ljudi mogu biti srećni i unutar i van braka, ali samo ako ne robuju formi, već su iskreni prema sebi i partneru. Upozoravao je da odnos koji se održava samo zbog imovine, navika ili straha od promene lako može postati izvor nesreće, što je stav koji su mnogi prepoznali kao hrabar i realan. Upravo ta filozofija, prema pisanju domaćih medija, čini osnovu njegovog dugog i stabilnog odnosa sa suprugom.
- Lidija Stanković, iako daleko od tabloida, u umetničkim krugovima uživa veliki ugled. Kao pijanistkinja, izgradila je samostalnu karijeru, a njena posvećenost muzici često se dovodi u vezu sa skladom koji vlada u njihovoj porodici. Kurir je ranije pisao da njih dvoje dele duboko razumevanje umetnosti i slobode, što im omogućava da se međusobno podržavaju bez osećaja pritiska ili takmičenja. Njihov brak tako deluje kao spoj dve snažne, ali samostalne ličnosti.
U sredini svoje karijere, Sokolović je već bio okružen brojnim priznanjima, ali je tek s godinama postao svestan težine svog doprinosa kulturi. Dobitnik je oko 90 nagrada, među kojima se ističu šest nagrada za životno delo, više Zlatnih lovor venca i kolajni, kao i prestižna međunarodna priznanja. Kako navode Večernje novosti, proglašen je i za „Glumca Evrope“, što je titula koja se dodeljuje samo umetnicima izuzetnog evropskog značaja.
- Njegov rad prepoznat je i van granica regiona – nagrade za režiju osvajao je u Moskvi, Kijevu, Kilu i drugim gradovima, dok su domaća priznanja, poput Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva, dodatno učvrstila njegov status. Ipak, ono što često ističe jeste da mu nijedna nagrada ne znači koliko osećaj da je dotakao publiku. Smeh koji je izazivao i emocije koje je budio vidi kao svoj najveći doprinos, što je stav koji su mnogi kritičari ocenili kao iskren i skroman.
Uprkos slavi, Sokolović nikada nije pristao na ulogu klasične zvezde. Njegov život, kako pišu domaći portali, više liči na život posvećenog umetnika nego na estradni glamur. Upravo zato publika ga doživljava kao „svog“ – nekoga ko govori otvoreno, razmišlja duboko i ne beži od nepopularnih istina. Njegova porodica ostaje oslonac, mesto tišine i stabilnosti u svetu koji je često haotičan.
Na kraju, priča o Zijahu Sokoloviću nije samo priča o glumcu, već o čoveku koji je uspeo da spoji umetnost, porodični život i ličnu filozofiju u skladnu celinu. Kako zaključuje Stil, njegov primer pokazuje da se iza neobičnih likova i snažnih stavova često krije jednostavna potreba – potreba za slobodom, razumevanjem i iskrenom ljubavlju. Upravo ta kombinacija čini ga trajno zanimljivim i relevantnim, bez obzira na vreme i generacije koje dolaze
